Kada veruješ u magiju, sve je moguće

Nežna, graciozna, sićušne građe, ali i samouverena, jaka i neustrašiva u policijskoj uniformu kao Milanka u seriji „Ubice moga oca”, koja se odnedavno emituje na TV Prva. Upravo je takva i van objektiva kamere, mlada glumica Ivana Dudić, kojoj je ova uloga širom otvorila vrata za nove angažmane, iako smo je do sada već gledali u manjim ulogama, u serijama „Prvaci sveta”, „Čizmaši”, „Urgentni centar”, „Jedne letnje noći”...

Odrastala je u svetu magije, ali ne onom dečjem, već pravom profesionalnom u koji ju je uveo otac, nekadašnji kapetan rečnog broda, ali pre svega – mađioničar. Pošto stariji brat, teniski trener, nije bio zainteresovan za ovu profesiju, Ivana je rešila da nasledi oca, što se pokazalo kao odličan izbor. Mađioničarke predstave donele su joj ne samo samouverenost na sceni već i titulu prve i jedine žene mađioničara u nas, ali i nagradu na Balkanskom kongresu, koju je osvojila sa svega devet godina. Kaže da se za glumu slučajno odlučila, tri meseca pred prijemni ispit na Fakultetu dramskih umetnosti. Završila je srednju dizajnersku školu i bila uverena da će školovanje nastaviti na Fakultetu primenjene umetnosti i postati enterijerista. Ali, nije mogla olako da se odrekne scene koju je obožavala i kojom je samouvereno vladala... Prvo je postala član amaterskog pozorišta „Dadov” i, nakon tri meseca na pozorišnim daskama, odlučila da izađe pred komisiju od 12 profesora na FDU. I uspela je, iz prvog puta!

– Čak ni ne znam da objasnim kako mi je gluma pala na pamet. Samo sam u jednom trenutku rekla: „Hajde da probam” – objašnjava nam. I rešila je da ipak posluša svoje srce.

– Sećam se kako je mama imala veliku tremu. Tada sam joj samo rekla: „Mama, molim te, idi na more, a ja ću ti javiti kako je prošlo.” I tako je bilo, javila sam joj lepe vesti – priseća se Ivana.

Roditelji su se kao mladi amaterski bavili glumom, otuda možda i taj dar. Mađioničarstvo joj je svakako pomoglo da nema strah od publike, od ocenjivanja, da zavoli reflektore, spektakl... i zato je bila tako sigurna na prijemnom ispitu. Naime, ova veština je vrlo slična glumi, objašnjava. Zahteva spoj priče, muzike, scenskog pokreta... Ivana se takmičila u oblasti scenske magije, uz muziku, velike pompezne rekvizite, golubove, zečeve, vatru, cveće... sama na sceni. Međutim, iako joj je ova stavka pisala u biografiji, komisiji to nije bilo posebno važno na prijemnom. Tamo krećeš otpočetka, od nule...

Često se priseća kako je još kao malena tatu vukla za rukav i molila ga da je uvede u tajne zanata... što joj je i dozvolio kada je shvatio da sina nikada neće „zaraziti” magijom. Za tatu u šali kaže da će se sigurno do sudnjeg časa baviti ovom strukom jer je to njegova velika strast. I dan danas odlazi na mađioničarske kongrese, kupuje rekvizite, iako to radi isključivo iz ljubavi i da bi zabavio društvo, kako bi im svima bilo lepo. To je ujedno i životni kredo porodice Dudić – raditi ono u čemu ćeš uživati, posvećeno i iz ljubavi.

Serija „Ubice mog oca” donela joj je prepoznatljivost i veoma je srećna što je dobila šansu da pokaže talenat. Otkriva nam da su kreatori serije, Predrag Gaga Antonijević i Nataša Drakulić, lik policajca Milana prebacili u ženski – Milanku, jer su na audiciji videli Ivanin potencijal i želeli da joj, po svaku cenu, povere neku ulogu. Ova serija je opravdano, ističe, postala hit zato što je moderna i drugačija od svega što se do sada kod nas radilo.

Nada se da će Milanka biti podjednako zastupljena i u trećoj sezoni, ali još uvek ne zna detalje jer nije videla scenario. Snimanje bi trebalo da počne krajem maja. Poverava nam da nikada nije pročitala nijedan scenario do kraja jer je, po prirodi, brbljiva i radoznala i ne bi uspela da prećuti šta će se s njenim likom dogoditi u seriji.

Ivana Dudić je pre četiri godine diplomirala, ali je već prezaposlena glumica. U Beogradskom dramskom pozorištu igra u dve predstave, u „Kad su cvetale tikve”, i u „Utopljenim dušama”, predstavi koja je nedavno imala premijeru i koja je uvršćena u selekciju Sterijinog pozorja, na šta je veoma ponosna. Takođe, igra i u UK „Vuk Stefanović Karadžić” predstavu „Ne oklevaj, improvizuj”, doktorski rad asistenta Srđana Karanovića. U ovom komadu igra cela njena klasa, kao i njena dobra koleginica Brankica Sebastijanović.

Otkriva nam da trenutno snima seriju u Sarajevu „Konak kod Hilmije”, u kojoj glavnu ulogu tumači Emir Hadžihafizbegović. Reč je o epohi i po estetici podseća na seriju „Alo, alo”.  Veoma je zabavna i duhovita... Presrećna je zbog ovog angažmana jer igra i s Tarikom Filipovićem, Markom Cindrićem, Bojanom Perićem, Milenom Vasić... Dobila je i glavnu ulogu u filmu Marka Sopića (Dragan Jovanović, Andrija Milošević, Rade Ćosić, Anđela Jovanović...), koji će se snimati u maju. Takođe, snima nove epizode „Urgentnog centra”.

Kako sve to postiže?

– Kada je dobra energija, sve se može. Svako jutro se Bogu zahvaljujem što je sve ovako dobro krenulo. Pustila sam da sve ide svojim tokom, nisam želela sve i odmah. Sve je došlo u pravo vreme... Najvažnije je ići korak po korak, mudro razmišlja i ističe da nikada nije imala sumnju u svoju odluku, čak i kada je radila samo manje epizodne uloge i kada je je sedela kod kuće i čekala. Ali, to je nikada nije poljuljalo jer – sve je to život.

Tvrdi da veoma vodi računa kako će njene uloge ostaviti utisak na publiku i stručnu javnost, iako mlad glumac nije u poziciji da može da bira. Imala je sreću, kaže, da su sve uloge koje su joj ponuđene bile kvalitetne. Ako dramska radnja opravdava neku ekstremnu glumu, u smislu skidanja i intimnih scena, uvek bi je prihvatila. Naravno, uvek razmišlja i o kvalitetu scenarija. Bilo je razgovora za neke uloge za koje je smatrala da nisu za nju i da ih ne bi dobro iznela. Zato ne smatra da je angažman odbila, već da se dogovorila.

Kada ne radi, obožava da vreme provodi s roditeljima, bratom, prijateljima, kumovima, kucama, u njihovoj kući kraj reke, gde su napravili pravu malu oazu. Druži se s kolegama s klase. Kaže da su svi jako povezani i da jedni druge predlažu za razne projekte. Takođe, rado se druži i s drugim glumcima s kojima sarađuje i za koje tvrdi da su veoma iskreni  i dobri prijatelji... i da nikada nema sujete i ljubomore. Kada veruješ u sebe, sve je moguće i ostvarivo, kaže na kraju razgovora.