Nacisti govore „zlatnim ustima"

Kao svet u malom, sazdan od različitih jezika, ideja i uticaja, bio je ovih dana Kulturni centar Beograda tokom održavanja još jednog poetskog festivala pod sloganom „Jezičke igre”, o Svetskom danu poezije. Vođeni su razgovori o međusobnim uticajima jezika i društva, značenjima performansa, sadejstva poezije i drugih medija i kratkog filma, a pesnici su pokazali koliko im je važna melodija maternjeg jezika, kao što im je blisko i zvučanje drugih jezika i njihovi zajednički koreni.

Pesnikinja Lidija Dimkovska, koja već 20 godina živi u Ljubljani, a piše na makedonskom jeziku, kaže da stvaralaštvo na manjinskom jeziku u nekoj sredini znači: „Evo, ja sam tu, postojim i dalje”. Dimkovska je uz Dubravku Đurić, Radmilu Lazić, Katalin Ladik, Tanju Bakić, Adisu Bašić diskutovala o rodu u poeziji, o tome da žene još uvek teže stiču poziciju u književnom stvaralaštvu i kulturi od muškaraca.