Kad je Tito slušao urbaniste
Зграда је симбол урбанистичке професије у Србији, а њен аутор архитекта Бранислав Јовин је за ово здање добио престижну југословенску „Борбину” награду за архитектуру 1970. године (Фото Урбанистички завод Београда /Волфганг Талер)
U njegovom projektnom birou iscrtani su Novi Beograd, stambena naselja poput Banjice, Konjarnika i Železnika, auto-put kroz Beograd, „Gazela”, Most na Adi, Pupinov most, aerodrom, Luka Beograd, obilaznica, pešačka zona Knez Mihailove, „Beograd na vodi”...
To je samo kap u moru urbanističke riznice koja će ovu godinu posvetiti jubileju – 70 godina Urbanističkog zavoda Beograda. Tim povodom biće upriličene brojne tribine, izložbe, konferencije, publikacije stručnog materijala i monografije, dok će dva događaja osvetliti najveća dostignuća najznačajnije institucije planiranja u Srbiji i izvan njenih granica. Zgrada zavoda na uglu Palmotićeve i Ulice despota Stefana u fokusu je međunarodne arhitektonske javnosti kao predstavnik beogradske arhitekture na izložbi „SOS brutalizam” u Muzeju arhitekture DAM u Frankfurtu, a od jula će se naći i u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, sa originalnim crtežom Generalnog plana Beograda iz 1950. i opusom časopisa „Urbanizam Beograda” koji je izlazio od 1969. do 1982. godine.