Za­do­volj­stvo da­ro­vi­ma sop­stve­ne kre­a­ci­je

Ako je iko do­ka­zao da se sno­vi u pot­pu­no­sti mo­gu ostva­ri­ti on­da je to Be­o­gra­đan­ka Sve­tla­na Ce­ca Jo­va­no­vić, uda­to – Se­min. Ova ne­ka­da­šnja stu­dent­ki­nja glu­me, vr­hun­ska ju­go­slo­ven­ska, pa on­da i svet­ski po­zna­ta ma­ne­ken­ka, ko­ja je sre­di­nom osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka po­sta­la mu­za Iv Sen Lo­ra­na i za­štit­no li­ce mod­nih ku­ća Di­or, Ša­nel i Kel­vin Klajn, ži­ve­ći du­go na re­la­ci­ji Pa­riz-Nju­jork svo­je autor­ske sno­ve o po­zo­ri­štu i fil­mu pre­tvo­ri­la je i u stvar­nost i u de­lo. 

 Na te­ku­ćem 65. Mar­tov­skom fe­sti­va­lu, u nje­nom od­su­stvu, od šest ko­li­ko ih je do sa­da sni­mi­la kao sce­na­ri­sta, re­di­telj i pro­du­cent (nje­na nju­jor­ška pro­du­cent­ska ku­ća „610 Film”) pred­sta­vlje­na su nje­na dva do­ku­men­tar­na fil­ma: krat­ko­me­tra­žni „Strast” (Burn) i du­go­me­tra­žni „Adam Fus, kroz pri­ro­du i pej­za­že” (Adam Fuss, A Lan­dsca­pe of  Ima­gi­na­tion). I ova dva, kao i svi dru­gi, po­sve­će­ni su umet­ni­ci­ma, nji­ho­vom kre­a­tiv­nom pro­ce­su i unu­tra­šnjim pre­vi­ra­nji­ma, kao i sve­mu ono­me što se de­ša­va iz­van sce­ne: sve­tla re­flek­to­ra ili ce­re­mo­ni­ja do­de­la na­gra­da.