Kad obi­čaj od­ve­de pred ol­tar

Su­bo­ti­ca – U po­ne­de­ljak uju­tru, na pr­vi dan na­kon Us­kr­sa, dok još pra­znič­ni mir me­šta­ne se­la Baj­mok za­dr­ža­va unu­tar nji­ho­vih ku­ća s po­ro­di­com, uli­ca­ma po­či­nju da od­je­ku­ju to­po­ti ko­nja ko­ji vu­ku ka­ru­ce. Za­pre­žna ko­la oki­će­na kao i mom­ci ko­ji su po­se­da­li po nji­ma. Svi u sve­ča­nim na­rod­nim čak­ši­ra­ma, be­lim ko­šu­lja­ma, pr­slu­ci­ma, še­ši­ri­ma, a na če­lu ko­lo­ne ide mu­zi­ka, tam­bu­ra­ši i har­mo­ni­ka. 

To su mom­ci po­li­va­či ko­ji su kre­nu­li da po sta­rom obi­ča­ju, na pr­vi dan ka­to­lič­kog Us­kr­sa, odu do ku­ća de­vo­ja­ka i u igri sim­pa­tič­nog za­de­va­nja de­voj­ke po­li­ju vo­dom. Ra­zna su tu­ma­če­nja ovog obi­ča­ja i nje­go­vog po­re­kla, ko­ji se za­dr­žao ma­hom kod lo­kal­nog bu­nje­vač­kog ži­vlja, ali je ne­dvo­smi­sle­na nje­go­va dru­štve­na ulo­ga ko­ju je is­pu­nja­vao – da mla­di is­ka­žu svo­ju me­đu­sob­nu na­klo­nost. Obi­čaj je pre de­ce­ni­ju i po ob­no­vio Bu­nje­vač­ki kul­tur­ni cen­tar u Baj­mo­ku, a ka­ko ka­že pred­sed­nik Bran­ko Po­kor­nić, sva­ke go­di­ne sve vi­še mla­dih se pri­ja­vlju­je da uče­stvu­je u ovoj ve­se­loj svet­ko­vi­ni.