Jed­na ope­ra, pi­vo i kne­dlič­ke

Lu­ta­li smo po ka­fa­na­ma Pra­ga, uz pi­vo i kne­dlič­ke (če­ške knedle) i či­ta­li sram­ne na­pi­se u žu­toj štam­pi – pri­se­ća se u do­ku­men­tar­nom fil­mu „Pla­šim se da se sve raz­u­me” ho­da­ju­ća le­gen­da Mla­do­mir Pu­ri­ša Đor­đe­vić, go­vo­re­ći o svom če­škom pri­ja­te­lju – po­zo­ri­šnom i film­skom re­di­te­lju Jir­ži­ju Men­clu. Pu­ri­ša (1924) i Mencl (1938), dve srod­ne du­še po hu­mo­ru, kre­a­tiv­no­sti, umet­no­sti, in­te­lek­tu i lju­ba­vi pre­ma že­na­ma. Is­kre­ni pri­ja­te­lji vi­še od po­la ve­ka.

Ti na­pi­si u če­škoj žu­toj štam­pi ti­ca­li su se Men­clo­ve če­tr­de­set go­di­na mla­đe su­pru­ge Ol­ge, nje­ne trud­no­će i sum­nji u Men­clo­vo očin­stvo, ali Pu­ri­ši­nog stra­da­ni­ja na pra­škoj uli­ci ka­da ga je uda­rio tram­vaj, jer je na­vod­no okre­tao gla­vu za pre­le­pom de­voj­kom na bi­ci­klu. Pu­ni ener­gi­je, i ži­vot­ne i stva­ra­lač­ke, od­u­vek su bi­li, je­su, i bi­će, i Pu­ri­ša i Mencl. Ta­kvim ih je bog stvo­rio. Da gle­da­ju na svet i ži­vot, ali i na se­be sa po­zi­tiv­ne stra­ne. I upra­vo tom sva­ko­li­kom po­zi­tiv­no­šću zra­či taj do­ku­men­ta­rac či­ji je na­slov pre­u­zet iz jed­ne Men­clo­ve iz­ja­ve, film ko­ji se po­sle pre­mi­je­re na be­o­grad­skom Fe­stu 2012. go­di­ne na­šao po­no­vo pred pu­bli­kom i to na 65. Mar­tov­skom fe­sti­va­lu. U no­voj, osve­že­noj, pre­mon­ti­ra­noj i za­to zgu­snu­toj, skra­će­noj, ver­zi­ji (32 mi­nu­ta, pro­iz­vod­nja: Cen­tar film).