Opasno uskraćivanje prava druge strane

Afe­ra s tro­va­njem en­gle­sko-ru­skog agen­ta Ser­ge­ja Skri­pa­lja i nje­go­ve kćer­ke Ju­li­je uz­dr­ma­la je Evro­pu. Je­dan u su­šti­ni lo­kal­ni in­ci­dent, ka­kvih je u sve­tu špi­ju­na­že bi­lo i još će ih bi­ti, do te me­re je ide­o­lo­ški i me­dij­ski pre­na­gla­šen da po­je­di­ne po­li­ti­ča­re već po­či­nje da aso­ci­ra na at­mos­fe­ru pred Dru­gi svet­ski rat. Ne bez raz­lo­ga, jer iz ce­log slu­ča­ja kao da po­no­vo iz­bi­ja po­ma­lo za­bo­ra­vlje­na oso­vi­na su­ko­ba ko­ja se u svim do­sa­da­šnjim svet­skim tra­ge­di­ja­ma pru­ža­la iz­me­đu Lon­do­na i Mo­skve. Ne­ki an­ta­go­ni­zmi, ka­ko se či­ni, ni­ka­da ne­će ne­sta­ti.

Ali u slu­ča­ju „Skri­palj” po­ja­vlju­je se ne­što na šta pri stva­ra­nju Evrop­ske uni­je, ka­kva je da­nas, ni­ko ni­je upo­zo­ra­vao. Pr­vo, da je mo­gu­će iz­no­si­ti op­tu­žbe bez ika­kvih do­ka­za i, dru­go da je, po po­tre­bi, mo­gu­će te­ra­ti i dru­ge da bes­po­go­vor­no za­stu­pa­ju te iste op­tu­žbe, iako ne­ma­ju pra­va sa­zna­nja o to­me za­što to či­ne.