Brisel traži srpski čelični otpad

Čelični rat koji je Donald Tramp, američki predsednik, ovih dana nametnuo Kini, uvođenjem carine od 25 odsto na uvoz čelika, domaće čeličane su osetile i pre nego što se zatresao Vol strit i došlo do pada berzanskih indeksa. Naime, mesecima već pokušavaju da se odupru pritiscima Evropske komisije da se domaći otpad – čelik i gvožđe ne izvozi iz Srbije, jer je reč o osnovnoj sirovini u crnoj metalurgiji koja značajno doprinosi rastu BDP-a.

Branko Zečević, vlasnik valjaonice metala u Sremskoj Mitrovici, kaže, da Evropska komisija već duže vreme pritiska našu zemlju pogrešno tvrdeći da se ne izdavanje izvoznih dozvola za otpad kosi sa principima Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

– SSP, koji je Srbija potpisala sa EU, odnosi se na promet robe i usluga. Pošto otpad nije roba, sporazum se na njega i ne odnosi. Istovremeno, Zakon o upravljanju otpadom (usvojen 2010. i u potpunosti usaglašen s EU) jasno kaže da samo u slučaju da u zemlji ne postoje prerađivački kapaciteti, otpad može da se izvozi. U Srbiji postoje prerađivački kapaciteti od oko 800.000 tona, a sakupi se 500.000 tona godišnje. Dakle, postoji manjak otpada i prerađivači su primorani da uvoze otpad da bi popunili svoje kapacitete, ističe naš sagovornik.

Situacija je, dodaje je još gora zbog ranije pogrešne i protivzakonite prakse izdavanja izvoznih dozvola na godišnjem nivou i za nepostojeći otpad, zbog čega je iz Srbije u 2017. godini izvezeno oko 300.000 tona otpada, tvrdi on.