Oprin povratak filmu

Opru Vinfri često gledamo ispred TV kamera, a ispred filmskih gostuje retko. Više producira filmove na temu prava Afroaamerikanaca ili u njima igra epizode. Međutim, praksu je promenila jednom od glavnih uloga u najnovijem „Diznijevom” filmu – „Kapije vremena”, koji ovih dana stiže u svetske i domaće bioskope.

U režiji Ave Divernej, uz glumce Ris Viderspun, Krisa Pejna, Majkla Penju i Zaka Galifianakisa, Vinfri igra u avanturi koja slika borbu svetla i tame i ultimativni trijumf ljubavi. Prateći preobražajno putovanje devojčice, kroz koje je vode tri nebeska vodiča, otkriva se da se snaga postiže prihvatanjem posebnosti.

Iako su mnogi mislili da će 1985. godine, posle epizodne uloge u „Boji purpura” Stivena Spilberga, za koju je bila nominovana za Oskara, krenuti filmskim putem, Opra je ostala verna televiziji. Tome nije doprinelo to što film nije osvojio nijednog Oskara, a imao je čak 11 nominacija, već njena želja da dopre do što većeg broja ljudi, što je joj televizija više omogućavala od filma. Shvatila je to na vreme i izgradila jednu od najzapaženijih TV karijera, postavši do danas jedna od najuticajnijih žena na svetu.

Rođena je 29. januara 1954. godine u ruralnom Misisipiju. Njena mama Vernita Li bila je služavka, rodila je u tinejdžerskim godinama i bila je samohrana majka. Opra je imala teško detinjstvo i živela je u siromaštvu: majka je napustila a podizala je baka (šila joj je haljine od džakova za krompir, zbog čega su je deca ismevala). Zahvaljujući baki, već sa tri godine znala je da čita, a u crkvi su je zvali propovednik jer je odlično recitovala stihove iz Biblije.

Žrtva seksualnog zlostavljanja

Tokom odrastanja Vinfri je seksualno zlostavljao stric kada je imala devet godina, a kako je kasnije govorila u svojoj emisiji, bila je žrtva i rođaka i bliskog porodičnog prijatelja. Ostala je trudna sa 14 godina, njen sin je umro na rođenju, a zbog svega što joj se do tada desilo u životu razmišljala je o samoubistvu. Ipak, odlučila je da se bori ali i da ne želi da bude majka. Pokušavala je da uspostavi kontakt sa majkom, što ova nije želela ali je ostala u kontaktu sa polusestrom (2004. preminula od kokainske zavisnosti) i polubratom (osamdesetih umro od side).

U srednjoj školi bila je odličan đak, osvojila je prvu nagradu u besedništvu, što joj je obezbedilo stipendiju na Državnom univerzitetu Tenesija, gde je studirala komunikacije. S obzirom na to da je bila lepa, postala je crna mis Tenesija. Time je privukla pažnju lokalne crnačke radio-stanice gde je počela da radi kao honorarni saradnik i tu je ostala da radi tokom koledža. Već tada se zarazila novinarstvom i odlučila da će se ceo život baviti medijima.

„Jedino se baka nije iznenadila mojim izborom profesije jer je uvek govorila kako mogu mnogo da pričam i da je najbolje da budem na sceni. Kao dete volela sam da intervjuišem svoje lutke i vrane na kapiji”, ispričala je svojevremeno Opra.

Po završetku studija, iz Nešvila se preselila u Baltimor gde je vodila vesti. Tada su je primetili producenti Ričarda Šera i pozvali da mu se pridruži u njegovoj emisiji. I pored brojnih uspeha, Opra je želela više, pa je odlučila da se preseli u Čikago. Radila je nekoliko projekata (vodila i jutarnji program) pre nego što je 8. septembra 1986. godine emitovan prvi „Opra Vinfri šou”, koji je vremenom postao mesto gde poznate ličnosti najradije otkrivaju svoje privatne drame.

Otvori dušu na Oprinom kauču

Pošto je dobar prijatelj sa poznatim ličnostima, mnogi od njih su otvorili svoje duše upravo u njenoj emisiji. Nakon kraja braka sa Bredom Pitom, Dženifer Aniston prvo se pojavila upravo u Oprinoj emisiji, Tom Kruz je baš na njenom kauču skakao i objavio da će dobiti ćerkicu Suri, Majkl Džekson je govorio o sebi i svojim porocima, a njegova deca pojavila su se u Oprinoj emisiji i ispričali dramatičnu ispovest o životu nakon očeve smrti… Za 25 sezona šoua, emitovano je više od 5.000 epizoda.

Što se filma tiče, posle saradnje sa rediteljem Spilbergom, Vinfri se vratila velikom platnu tek 1998. godine i igrala u drami „Ljubljeni”. Da bi se pripremila za ulogu robinje, išla je na dvadesetčetvoročasovnu simulaciju ropstva koja je uključivala vezivanje, maltretiranje, povez preko očiju i preživljavanje u šumi. Igrala je u filmu „Šarlotina mreža” 2006. godine i pozajmljivala glas u nekoliko crtaća. Da nije bilo nje ne bi bio realizovan film „Dragocena”, pomogla je da se snimi drama „Batler”, u kojoj je igrala sa Forestom Vitakerom, i producirala dramu „Selma” o protestnim marševima od Selme do Montgomerija 1965. godine…

Skoro sve svoje želje iz detinjstva voditeljka je sprovela u delo. Danas je jedna od najbogatijih žena na svetu (godišnje zarađuje oko 75 miliona dolara, a njeno bogatstvo „Forbs” je nedavno procenio na 2,8 milijardi dolara), i vlasnica televizijske stanice koja nosi njeno ime – „Opra Vinfri mreža”, na kojoj se sada emituju njene emisije. Aktivna je u brojnim humanitarnim akcijama kroz koje pomaže deci koja žele da uče, a kada premine, kako je najavila, njeno bogatstvo biće podeljeno u dobrotvorne svrhe.

Razmišlja o kandidaturi za predsednika SAD

Glumica, producentkinja i medijski mogul postala je u januaru prva tamnoputa dama koja je dobila nagradu „Sesil B. Demil” za životno delo, koja se uručuje na ceremoniji dodele „Zlatnih globusa”. Posle uručenja nagrade i njenog govora „Tviterom” je ubrzo zaživeo haštag „#Oprah2020”, kao znak podrške voditeljki da se kandiduje za predsednicu SAD. Mnogi svetski mediji preneli su da Opra razmatra da se 2020. godine kandiduje za predsednika SAD. Ona ove spekulacije nije potvrdila, ni demantovala.

Podsetimo, Opra Vinfri je 2007. i 2012. podržala Baraka Obamu u trci za predsednika Amerike.