Vešti džeparoši sa Bulevara

Što je ovolika gužva na Bulevaru, što se ljudi ovoliko guraju, razmišljao je dvadesettrogodišnji Dragan T. dok je svom šefu kuckao SMS poruku, probijajući se kroz gužvu u Bulevaru kralja Aleksandra, nedaleko od Pravnog fakulteta.

„Čekaj? Zar sam zaboravio da zatvorim torbicu kada sam krenuo iz frizerskog salona? Ne, sigurno nisam! Znam da sam rajsferšlus zakopčao i okrenuo prema sebi. Nije valjda opet za manje od dve nedelje…”, nizale su se uspaničeno Draganu misli kada je u toj gužvi shvatio da mu je torbica otvorena.

Poslednja misao „Nije valjda”… odnosila se na neprijatno iskustvo od pre petnaestak dana kada je gotovo na istom mestu u isto doba dana osetio da mu je ta torbica otvorena. Tada su ga džeparoši „olakšali” za novčanik u kome, na sreću, nije bilo novca.

„Tek sad se nisu ovajdili. Osim olovaka i blokčića, nisu ni imali šta da uzmu”, razmišljao je slavodobitno Dragan u trenutku kada je shvatio ko ga je oba puta odžepario.

I pre dve nedelje i sada, kod Pravnog je primetio istu grupicu. Na prvi pogled to su bili urbani, moderni mladići negde između petnaest i dvadeset godina. I tada i sada bili su odlično uigrani. Oni, kada na potesu od marketa preko puta Tašmajdana do Pravnog uoče da je malo više ljudi na trotoaru, uleću među njih, glume kako međusobno čavrljaju i glasno se šale, spontano okružuju „žrtvu” i za tili čas otvaraju torbu, vade prvo šta napipaju i nastavljaju „spontanu” šetnju. Dok neko primeti da je „olakšan”, oni su se već udaljili.

Tako je bilo i sa Draganom. „Lopovski dežavi” u Bulevaru za manje od dve sedmice. Gledao je kako se sumnjivi momci udaljavaju, ali je znao da ne vredi da viče „lopovi”, jer niko ne bi verovao.

Dodatni razlog što je odustao od vikanja jeste taj što je bio ubeđen da se mladi džeparoši iz osetljivih grupa nisu ovajdili i da ništa nisu uspeli da mu uzmu.

Ali, kada je sutradan potegao za naočarima za sunce koje su bile u torbici, brzo mu se vratila scena sa Bulevara.

„Hm…. ipak, nisu ostali praznih šaka. Uzeli su mi naočare, a tek što sam ih kupio pre nekoliko meseci”, gunđao je sebi u bradu dok mu je u glavi odzvanjao glas sestre „Bolje pazi na tu torbicu”.

Koliko god mu je bilo krivo zbog naočara za sunce, koje je prilično platio, Dragan je ipak rešio da sve to pogleda i sa vedrije strane.

„E, jesu mi ih baksuzi ukrali, ali ni njima neće ništa vredeti! Sa dioptrijom su, i to priličnom!”, zasmejao se sam sa sobom Dragan i krenuo put Bulevara, pored Pravnog…