Srebrna mekoća slatke vizije sveta

Specijalno za Politiku
Pariz – Johanes Vermer (1632–1675) bio je veliki holandski slikar ženske figure, i to ne one realne već one idealne, zamišljene na osnovu više modela. Na slici, uvek eteričnoj, vlada gotovo religiozna tišina, s mesta gde nevidljiva nit razdvaja svetlost od senke, u potrazi za iskrom što bića i stvari preobražava, a banalnost potresa i zadivljuje. U trenu jednog treptaja prostor postaje složena alhemija svetlosti, njegovih omiljenih boja – pruskog svetloplavog i limun žutog, neretko u kontrastu s crvenom. Devojke same, stoje ili sede, čitaju ili pišu pisma, sviraju na muzičkim instrumentima, bave se običnim poslovima, u potpunom skladu perspektive, forme i boje, u pokušaju da se kroz nepomičnost svakodnevnih prizora zaustavi vreme.

Na malom, ali neodoljivom platnu „Pletilja čipki”, crveni i beli konac vire iz torbice za pribor, prelivajući se u zelenkasti tepih. Na onom još poznatijem, „Devojka s bisernom minđušom”, „Đokonda sa severa”, kako je nazivaju, zrači toplinom, u cvetu svoje drske mladosti, gledajući u isti mah i zagonetno i nežno, s egzotičnim, plavim turbanom na glavi, a beli odsjaj njenih zenica i bisera na minđuši, svetle iz polusenke.