Praznik večne radosti

Vaskrsna nedelja određuje dan godišnje proslave Hristovog vaskrsnuća. Pravoslavna crkva slavi svoj Vaskrs na osnovu julijanskog kalendara. Datum nije fiksni, a izračunava se na osnovu astronomije, odnosno datuma punog Meseca, koji je prethodio Hristovom vaskrsnuću 30. godine p. n. e.

Vaskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika. To je dan večne radosti, dan kada je Hrist, sin Božji, pobedio smrt. Činom vaskrsnuća Isus Hristos je dokazao svoje božanske moći i otvorio vrata večnog života, radosti i sreće koje možemo naći u veri našoj.

Na Vaskrsnu nedelju zvone zvona na crkvama, a narod sa svojim sveštenikom obilazi oko crkve. Posle trećeg obilaska, staje se ispred crkve. Sveštenik nosi krst, sveću i kandilo i poje vaskršnju liturgiju. Vrata se otvaraju i narod ulazi u crkvu gde se liturgija nastavlja. Kada se završi, narod se pozdravlja rečima: „Hristos vaskrse!” –„Vaistinu vaskrse!”

Postoje mnogi običaji u vezi sa Vaskrsnom nedeljom, a onaj koji deca sigurno najviše vole jeste bojenje i darivanje jaja. Prvo jaje se boji u crveno i u mnogim delovima naše zemlje ovo jaje se zove „čuvarkuća” i čuva se cele godine, sve do narednog Vaskrsa.