Dukić: Postavićemo spomen-obeležje na Kazanima

Od našeg dopisnika

Sarajevo – Iako su vlasti u Sarajevu sprečile nekoliko dosadašnjih pokušaja nadležnih institucija iz Republike Srpske da postave spomen-obeležje u znak sećanja na sve stradale Srbe u tom gradu u proteklom ratu, od te ideje nije se odustalo. To je za „Politiku” potvrdio i predsednik Saveza logoraša Republike Srpske Branislav Dukić koji nam je otkrio da se ozbiljno razmišlja o podizanju spomen-krsta na Kazanima, jami pored koje su ubijani Srbi, a neki i živi u nju bacani.

„Na svaki naš pokušaj političko Sarajevo odgovaralo je da srbočetničkim snagama neće biti dozvoljeno postavljanje bilo kakvog obeležja na području Sarajeva. Ta poruka upućena je prvo 2003. godine kada smo nameravali postaviti spomen-ploču na bivšu sarajevsku kasarnu ’Viktor Bubanj’ (sadašnja zgrada Suda i Tužilaštva BiH) u koju su zatvarani i mučeni Srbi, od kojih neki ni do danas nisu pronađeni”, kaže Dukić.

Isto se ponovilo, napominje on, i pri pokušaju postavljanja spomen-obeležja u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici u kojoj je na početku rata na najmostruozniji način ubijeno nekoliko desetina pripadnika JNA koji su se mirno povlačili iz grada na Miljacki, kao i u slučaju postavljanja spomen-krsta na Zlatištu iznad Sarajeva.

Logiku Sarajeva slede i vlasti u drugim mestima Federacije BiH, poput Tuzle gde takođe ne dozvoljavaju da se podigne spomen-obeležje ubijenim pripadnicima JNA, zločin poznatiji kao Tuzlanska kolona. Pod pritiskom vlasti iz federalne opštine Ilijaš na spomen-obeležju na masovnoj grobnici u predratnom srpskom  selu Čemerno, u kojoj su sahranjena 32 srpska civila koja su muslimanske jedinice ubile 10. juna 1992. godine na spavanju, pločicom su prekrivene reči „ratni zločin” i umesto njih napisano „zbivanja”.

U Republici Srpskoj, podseća Dukić, nije oskrnavljeno nijedno spomen-obeležje koje su Bošnjaci postavili, počev od Srebrenice, Višegrada, Prijedora, Korićanskih stena i Manjače, pa do nekih drugih mesta, iako u tekstu, ispisanom na tim obeležjima, stoje reči i  „zločin” i „genocid”.

„Sarajevo je grad u kome je stradalo nekoliko hiljada Srba, u kome je bilo 126 logora, u kojem postoje brojna stratišta sarajevskih Srba, a jedno od većih su Kazani, lokacija na koju su muslimanski ratnici dovodili Srbe i tu ih ubijali, neke od njih i žive bacali u jamu. Taj zločin priznao je i Bakir Izetbegović, bošnjački član Predsedništva BiH u junu pretprošle  godine kada je posetio Kazane i izjavio da nema ništa protiv da se na tom mestu podigne spomen-obeležje. I mi ćemo to uraditi. Uskoro ćemo se obratiti kantonalnim vlastima u Sarajevu da nam daju dozvolu da na Kazanima postavimo spomen-krst u znak sećanja na sve stradale sarajevske Srbe”, kaže Dukić.

Iz jame Kazani nakon rata izvađeni su posmrtni ostaci 29 ljudi, a broj ubijenih Srba na tom mestu nikada nije zvanično utvrđen. Za zločine na Kazanima osuđeno je 14 pripadnika Armije RBiH, a mnogi njihovi saborci i pomagači u izvršenju tih monstruoznih dela i danas su na slobodi.