Kos ponovo peva u Baraćima
Овде је, претпостављају, некада био град или неко утврђење. Истраживања нико није радио. Прича се да су остаци града из римског доба, а неки кажу из доба Немањића. Јер, ово је био метох манастира Бањске – прича Радољуб, док Никола већ беше залег’о на стену, на којој је по предању остала стопа Марка Краљевића. Тачних података о томе нема. Остала је легенда. Али, остала је и једна стопа. (Фото Б. Радомировић)
Leposavić, Jošanica, zaselak Baraći – Niz Ibarsku dolinu, nadomak Leposavića, s leve strane se odvaja dotrajao, pun rupa, asfaltni put ka „Trepčinom” rudniku „Crnac”.
Na pola izlokanog druma ka rudniku, uz reku Jošanicu, sa leve i desne strane rasuli se zaselci sela Jošanice, jednog od najvećih u leposavićkoj opštini. Spominje se još s početka 14. veka, kao Jašalnica.
Put nas vodi ka Baraćima, gde je nekada u pet kuća bilo više od 50 seljana, okrenutih poljoprivredi, stočarstvu, ali i rudniku u kojem se vekovima iskopavala olovno-cinkana ruda.
Iz tih pet kuća, potomaka Save Dečanca (svetovno ime mu je bilo Đorđe Barać), igumana manastira Žiča, Visokih Dečana, prvog rektora Prizrenske bogoslovije, sada rasutih kojekuda, iznedrilo se više od 50 intelektualaca: učitelja, profesora, univerzitetskih predavača, doktora, inženjera... Samo iz kuće Spase i Jevrema Baraća izašli su visoki intelektualci, a jedan od njih je i Milan Barać, profesor na Tehničkom fakultetu Prištinskog univerziteta.
S leve strane Jošanice, koja svoje ćudi nemilice iskaljuje kad se snegovi otope, grabimo ka suncem okupanom zaselku na nadmorskoj visini od preko šest stotina metara.