Razglednica koje više nema

Kada se u prolazu čuje: „Opet gužve na Brankovom i Pančevcu”, odmah se zna na koja dva mosta se misli. Kada se kao orijentacija spomene „kod Politike” jasno je da sagovornik na umu ima sedamnaestospratnicu u kojoj stanuje najstariji list na Balkanu, a kada se kaže „kod Londona”, bez dodatnih objašnjenja Beograđanima je jasno gde treba da se sastanu. Ali, da postoji vremenska kapsula kroz koju bi mogli da prođu žitelji Beograda s kraja 19. i prve polovine 20. veka, verovatno ne bi znali na koje odrednice se misli. U gradu koji je u prošlom veku čak četiri puta bombardovan i u kome su se smenjivali brojni vladari i razni oblici vladavine, to nije ni čudno. Silna razaranja, a naročito aprilsko vaskršnje bombardovanje 1941, ali i politički prevrati, kao i različite, često protivrečne vizije urbanista, ostavili su brojne ožiljke na licu grada na ušću Save u Dunav. A da su istorijske okolnosti bile samo nešto blagonaklonije prema Beogradu i da urbanisti nisu pravili drastične zaokrete, turisti koji danas pohode našu prestonicu možda bi fotografije pravili kod Mosta kralja Aleksandra, hotela „London”, Maršalata dvora...

Mostovi koji nisu doživeli ni deceniju od izgradnje  

Najlepšim beogradskim mostom poslednjih godina smatra se Most na Adi, ali da nije bilo bombardovanja u Drugom svetskom ratu, ovaj kolos nad Savom bi nizdvodnije imao konkurenciju. Svako ko malo zagleda Brankov most može da zaključi da su njegovi stubovi u srpsko-vizantijskom stilu, u priličnom neskladu sa njegovom konstrukcijom nad rekom. I taj utisak ne vara, jer Brankov most nije prvi na tim temeljima. Izvorno, bili su osnova visećem Mostu kralja Aleksandra koji je Zemun i stari Beograd povezao 1934. Taj most je u Beogradu toga doba bio poznat i kao Zemunski, a preko njega centar Zemuna i hotel „Moskva” su povezani tramvajem 14. Ovaj most dignut je u vazduh u aprilu 1941, a posle rata je odlučeno da Beograd treba da dobije stilski svedeniju mostovsku konstrukciju na tim stubovima.

Drugi prepoznatljiv most, ali na Dunavu, Beograd je dobio samo godinu posle Mosta kralja Aleksandra. Krajem 1935. izgrađen je Most kralja Petra Drugog. Ali, ni ova saobraćajnica preko reke nije imala bolju sudbinu. I njegovi delovi završili su u reci aprila 1941. kada je jugoslovenska vojska pokušala da uspori napredovanje nacista. Ovaj most je takođe obnovljen posle rata (1946. godine), ali o sa znatno drugačijom konstrukcijom. Most koji ga je nasledio i danas Beograđani i Vojvođani masovno koriste, a svi ga znamo kao Pančevački.