Neumorni hroničar glumačkih anegdota

Kao glumac, u Atelje 212 kročio je pre 46 godina. Tad je imao 23. Pre dve godine sa kolegama je obeležio šest decenija tog teatra. U radnom odnosu više nije, ali to za njega nije prepreka. Naprotiv, i dalje je izuzetno aktivan i vredan. Kaže da se zasad nije umorio od posla, iako je tokom karijere umeo da zaigra i dva-tri komada dnevno, često i više predstava u mesecu nego što u njemu ima dana. Glumac Milan – Caci Mihailović (69) i dalje je neumorni hroničar glumačkih anegdota i teatra sa čijih dasaka je pre tri i po godine otišao u penziju.

– Kada danas čujem mlade kolege da se žale što imaju ponovo predstavu, da im smeta jer moraju da rade, to mi nikako nije jasno. Ne razumem ih. Velika upravnica Mira Trailović naučila nas je da je predstava svetinja, isto kao i publika, tako da sam igrao sa temperaturom 39 i na dan smrti svoga oca. A sada kad neki dobiju kijavicu, odmah otkazuju nastup. To nije u redu prema publici – kaže Milan – Caci Mihailović, glumac koji je u radnom veku odigrao 140 uloga u pozorištima, snimio više od 130 TV drama, a na radiju i više od 700 drama.

Kako je biti penzioner u Srbiji, ako se zna da je prosečna penzija 25.000 dinara?

Kada pogledam svoju penziju, sramota me je što je velika u odnosu na prosečnu. Ali, u suštini je i ona ponižavajuća, posebno posle oduzimanja jednog dela. To mi je i dalje neshvatljivo, jer uzeti nekom pet hiljada dinara od penzije nije malo. Iskreno, logičnije bi mi bilo da sam taj novac dao svom sinu koji je nezaposlen, nego da moj deo ide u kasu nekoga ko se hvali uspešnim rukovođenjem države.