Sedam decenija grada brigadira

U gustišu trske i ševara bilo je puno zmija i žaba, riba i pijavica. A nad tom močvarom kružila su jata ptica, dizali se i spuštali rojevi komaraca i drugih  insekata. Samo nešto kuća i retke kolibe u močvari oko Zemunskog aerodroma, kao i zapušteno naselje Starog sajmišta, potvrđivali su prisustvo čoveka u tom negostoljubivom ambijentu.

Ko bi rekao da je ovaj apokaliptični prizor zabeležen u monografiji „To su naših ruku dela” Slobodana Ristanovića sadašnji „grad u gradu” koji danas vidimo sa leve obale Save. Ko bi rekao da će nekoliko decenija kasnije više od 4.000 hektara ledine i močvarnog tla biti pretvoreno u jedan od najurbanijih delova grada i da će to biti najmnogoljudnija opština u Srbiji.