Savet bezbednosti kao smetnja

„Rusiju bi trebalo hitno isključiti iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija”, prohujao je ovih dana svetom poziv pojedinih medija sa one strane velike vode koja deli američki od evropskog kontinenta.

Koliko god neodgovorno zvučala jedna ovakva ideja, u pojedinim političkim krugovima na Zapadu naišla je na priličnu dozu razumevanja. Poziv na „eliminisanje” jedne od pet stalnih članica ključnog tela svetske organizacije pojavio se nakon što su 9. aprila, tokom zasedanja Saveta bezbednosti, blokirane dve rezolucije (ruska i američka) koje se direktno tiču rata u Siriji. Tačnije, optužbi protiv tamošnje vlade da je u borbama u oblasti grada Duma koristila zabranjeno hemijsko oružje. Mada su i jedna i druga velika sila tražile detaljnu istragu o ovom događaju, za koji, uzgred, nije tačno utvrđeno ni da li se zaista dogodio, različitosti u viđenju istrage i toga ko bi trebalo da je vodi pokazale su se nepremostivim. Usledila su veta: američki i ruski.

Već i sama pomisao o pretvaranju UN u globalnog policajca pod direktnom kontrolom samo jedne zemlje, u ovom slučaju SAD, zazvučala je zlokobno. „Ideja je bezumna”, oglasila se Marija Zaharova, iz ruskog ministarstva inostranih poslova. „Ukoliko je zadatak da se potpuno razori sistem međunarodne bezbednosti, ako je cilj prekrajanje sveta i njegovo prilagođavanje hegemoniji jedne države i grupi njoj odanih zemalja predvođenih jednim političkim liderom, onda bi ovo pitanje i moglo da ima osnova. Ipak, prema ustrojstvu UN kakvo je današnje, i ako se osvrnemo na to sa kojim ciljem je Savet bezbednosti uopšte oformljen, sama ideja (o eventualnom isključenju Rusije) potpuno je besmislena”, zaključila je Zaharova.