Nemirni duh nezaboravne brinete

Povodom obeležavanja 100 godina od rođenja glumice Beti Dejvis, Američki filmski institut priredio je tokom aprila program njenih filmova, a američka pošta štampala je markicu sa likom ove holivudske dive. Od 5. aprila, rođendana Beti Dejvis, do 30. aprila, u Los Anđelesu se prikazuju filmovi „u kojima se može otkriti zašto se Beti i danas smatra jednom od najznačajnijihglumicaHolivuda”, navodi se u najavi programa.

Rut Elizabet Dejvis, poznatija kao Beti Dejvis, rođena je 5. aprila 1908. godine u Louelu u Masačusetsu. U pozorištu je debitovala u 20. godini, a posle 10 uspešnih godina i mnogih pozorišnih uspeha, u Holivudu se oprobala 1931. godine. Posle nekoliko melodrama i kriminalističkih filmova, popularnih tokom tridesetih godina prošlog veka, u drugoj polovini te dekade Dejvis stiče status vodeće karakterne glumice Holivuda. Usledilesu dve statuete „Oskar” za uloge u filmovima „Opasna” 1935. godine i „Džezibel” 1938. godine, a za ovu nagradu bila je nominovana 11 puta i čak pet godina zaredom od 1939. do 1943. godine. Kao najupečatljivije pamte se njene uloge u filmovima: „Mračna pobeda”, „Pismo”, „Male lisice”, „Što se dogodilo s bejbi Džejn?”, „Zvezda” ili„Sve o Evi”, za koji je nagrađena na Kanskom festivalu 1951. godine. I pored mnogih tvrdnji da između Beti Dejvis ilika Margo Čening izfilma „Sve o Evi”ima dosta sličnosti, niko nije uspeo da sruši mit o popularnoj glumici.

Dejvis je bila plavuša od koje je Holivud tražio da postane brineta, i u tome je uspeo. Njeni savremenici su pisali da se tome protivila, ali da je pristalazavisok iznos na čeku holivudskih producenata: kasnije im je zahvaljivala, jer joj jeporasla popularnost. Pored karakternih uloga, Dejvis je bila poznata i po ulogama negativki, a posebnu čar u glumačkoj kreaciji tih likova davale su njene prepoznatljivo krupne oči.

Beti Dejvis je bila uticajna u Holivudu i u sistemu filmskih studija. Bila je prva žena predsednik Američke akademije za filmskuumetnost i nauku, prva žena koja je primila nagradu za životno delo Američkog filmskog instituta 1977. godine, a reditelji su zbog njemenjali scenarija samo da bi igrala u njihovim filmovima. Udavala se  četiri puta; kažu, bila je nemirnog karaktera i sklona alkoholu, posebno kada nije dobila ulogu Skarlet O’ Hareu filmu „Prohujalo svihorom”, iliposle raskida skrivene ljubavne romanse sa rediteljem Vilijamom Vajlerom.

Uvek je sa ponosom isticala da je njen sin homoseksualac, a do kraja života provela je u svađi sa ćerkom koja je, kroz nekoliko biografija, pokušala da je omalovaži. U jednom od poslednjih intervjua, Beti Dejvis je rekla: „O, Bože, pa ona je moja ćerka, naravno da joj opraštam. Ona je moja krv.”

Poslednju ulogu je ostvarila u komediji „Čudna maćeha” 1989. godine, a posle raka dojke i nekoliko šlogova preminula je 6. oktobra 1989. godine. Nekoliko meseci kasnije, muzička pop-zvezda Madona je izdala popularnu pesmu „Vogue”, u kojoj je odala lični omažholivudskim divama, među njima i Beti, uz reči: „Beti Dejvis, mi te volimo”. 

Krajem 1999. godine Američki filmski institut sastavioje listu 50 najznačajnijih filmskih diva Holivuda. Beti Dejvis se našla na drugom mestu, odmah iza Ketrin Hepbern.Diva je diva, pa čak i iza nepobedive Ketrin Hepbern.