Žute kiše stižu s jugovinom

Automobili Beograđana osvanuli su juče ujutro pod tragovima žutih, krupnih, prljavih kapi. Prognostičari za tu obojenu kišu kažu da je moguća i danas i sutra. Drugi put zaredom u aprilu ove godine ista slika: posle noćnog prolećnog pljuska vozila, ali i prozori zgrada u glavnom gradu i okolnim naseljima jutro su dočekali okupani neobičnom obojenom kišom.

Neretke su pojave žutih padavina na našem podneblju i one se dešavaju kada smo pod uticajem vazdušnih strujanja iz Sredozemlja i Afrike, uglavnom njenog severnog dela, objasnio je Nedeljko Todorović, meteorolog RHMZS-a. Pojavu saharskog peska prati služba naše nacionalne hidrometeorološke kuće i prognozira njegovu koncentraciju u vazduhu, kaže Goran Pejanović, pomoćnik direktora Nacionalnog centra za klimatske promene.

– Srećom, na našem području saharske padavine mogu da se posmatraju samo kao zanimljivost i prirodni fenomen jer do nas stižu male, neškodljive koncentracije, do stotinu mikrograma čestica peska po kubnom metru. Pesak u atmosferi u zemljama blizu pustinja može da bude opasan za avionski saobraćaj i zdravlje ljudi, kao što je to u zapadnoj Africi. Jer, tamo se u vazduhu koncentriše i po hiljadu mikrograma po kubnom metru, što bukvalno guši ljude i prizemljuje avione.

Pustinjsku kišu ovde možemo da očekujemo uglavnom kada je u našim krajevima toplo, ili kako bi se to stručno reklo kada našim područjem preovladavaju južna vazdušna strujanja iz Sredozemlja i Afrike.

To je prirodna pojava u kojoj mogu da se jave i padavine najneobičnijih boja: crvene, smeđe, zelene pa i crne, priča Todorović, navodeći da su u našem podneblju pustinjske padavine uglavnom žute. Nema pouzdanih dokaza kako nastaju tako čudno obojene kišne kapi, ali ima više hipoteza na tu temu.

Jedna govori da se radi o bojama nastalim hemijskim reakcijama podstaknutim česticama sa tla, a druga da u bojenju kiše mogu da učestvuju i čestice sa Sunca. Ipak, jedno je jasno: kišu boje jugovina i pesak iz Afrike.