Muzeji puni kao plaže

Ne samo Prag ili Amsterdam, već i Beograd postaje primer kako se gradski turizam razvija u celoj Evropi. Od dvadeset najposećenijih gradova sveta devet je sa Starog kontinenta, u vrhu su London sa posetom od dvadeset miliona turista godišnje i Pariz sa osamnaest miliona, više od Njujorka i Dubaija.

U Beogradu je, prema podacima iz februara registrovano 12 odsto više turista nego u istom mesecu prošle godine. Od ukupno 56.000 gostiju koji su u tom mesecu boravili u srpskoj prestonici, stranih je bilo 45.000, za 13 odsto više, i 11.000 domaćih gostiju, što je porast od osam procenata, navodi se u saopštenju Turističke organizacije Beograda.

U prošloj godini Beograd je posetilo nešto više od milion gostiju koji su ostvarili dva miliona i dvesta hiljada noćenja. U glavnom gradu se beleži neprestani rast broja turista poslednjoj deceniji od od 10 do 20 odsto na godišnjem nivou.

– Gradovi su postali najvažnija vrsta turističkih destinacija jer nude obilje istorijskih, kulturnih i zabavnih sadržaja, a sve to na relativno malom prostoru što olakšava obilazak – kaže dr Branislav Rabotić, profesor Više turističke škole koji ističe da je ovaj fenomen nastao sedamdesetih godina prošlog veka i sve je masovnija pojava.

Kako je Prag dospeo na listu najposećenijih gradova svetu, među top 20? Da li su samo istorijski spomenici i raskošna arhitektura bili dovoljni za više od šest miliona turista godišnje koji čine da je svaki deseti stanovnik glavnog grada Češke zaposlen u turizmu?

– Svakog meseca u Pragu održi se više hiljada raznovrsnih događaja, od kulture do sporta. Veoma popularni su i festivali klasične muzike kao na primer Praški prolećni festival ili Dvoržakovi dani. U „Folksvagenovom” maratonu svake godine učestvuje oko 10.000 trkača. Ljudi vole da dođu u Prag ne bi li uživali u svetski poznatim božićnim marketima, koji su u vrhu skoro svake liste najboljih zimskih i božićnih događaja i destinacija – otkriva Barbora Hruba iz Turističke organizacije Praga, sa kojom smo razgovarali tokom nedavnog boravka u ovom gradu, u organizaciji delegacija Evropske unije u Srbiji i Britanskog saveta.

Grad dosta ulaže u infrastrukturu i druge projekte, a vođen je geslom:,, Ako stanovnici vole grad i turisti će.”

Nije sve savršeno, primedbi ima i u najvećem broju se odnose na previsoke usluge taksija, prevare u menjačnicama i visoke kazne za karte javnog prevoza koje nisu bile pravilno overene.

–U poslednje tri godine okrenuli smo se gastronomiji Praga. Održane su tri kampanje praćene vebsajtovima, knjigama-vodičima na temu piva, vina i kafe kulture Praga. Sve tri su ostvarile ogroman uspeh –navodi Barbora Hruba i dodaje da u Pragu broj turista dostiže granicu kada ne sme više rasti da bi češka prestonica mogla da funkcioniše. Ta prenatrpanost postaje problem i u Barseloni i Amsterdamu.

Da li bi Beograd mogao da nauči nešto od evropskih gradova koji su poznati kao velike turističke destinacije? Mi još ne možemo biti u rangu Barselone ili Praga, ali potencijali prestonice su kongresni turizam i još bolje predstavljanje onoga što je naša osobenost.

Jelena Stanković iz Turističke organizacije Beograda kaže da naš glavni grad kao regionalan centar može da se poredi sa Zagrebom i Ljubljanom.

– Beograd je privlačna turistička destinacija, sa mnoštvom autentičnih turističkih atrakcija, grad bogate istorije, kulture, tradicije, sa veoma bogatim kalendarom događaja. Velika prednost Beograda u odnosu na druge evropske destinacije jeste bezbednost, dobra turistička infrastruktura, rastući hotelsko-ugostiteljski sektor – kaže Jelena Stanković.

Mi nemamo mogućnosti za višemilionske inostrane posete, ali ipak privlačimo turiste za raznorazne manifestacije, među kojima su novogodišnji i božićni praznici.

Možda bi se ubuduće u turističkoj ponudi mogla naći i julijanska nova godina kao osobenost Beograda i cele Srbije u odnosu na Evropu.