Sa DSS-om saradnja samo na lokalu

Vlada u kojoj bi ponovo zajedno sedeli predstavnici stranaka koje trenutno čine tehničku Vladu Srbije, prema mišljenju Mlađana Dinkića, predsednika G17 plus i ministra ekonomije, moguća je „možda u nekoj dalekoj budućnosti ukoliko Koštunica i Ilić budu oni stari koji su se borili protiv Miloševića i radikala devedesetih godina i ukoliko se budu vratili politici koja Srbiju uvodi u EU”.

– Do tada, mislim da će biti nemoguće da budemo u istoj vladi, što ne znači da nećemo moći da sarađujemo sa njihovim strankama na lokalu, jer se na lokalu saradnja odvija prema tome da li neko želi dobro sredini u kojoj živi, a ne prema tome šta misle njihovi lideri – kaže Dinkić za „Politiku”. Na pitanje zar isti princip ne bi trebalo da važi i na republičkom nivou, on odgovara: „Naravno i tvrdim da je većina članova DSS-a i NS-a na lokalu za ulazak Srbije u EU. Ubeđen sam da samo iz lojalnosti sada pokazuju poslušnost ovoj antidržavnoj politici koju u poslednja tri meseca vode Koštunica i Ilić”.

Pre prethodnih parlamentarnih izbora bili ste uz DSS, danas ste sa DS-om, a na G17 plus i LSV u narodnjačkoj koaliciji gledaju kao na najveće prepreke za eventualnu saradnju sa demokratama.

U to doba naše društvo se približavalo EU, a 2006. godine smo imali najveće investicije iz inostranstva – 4,4 milijarde dolara. Ušli smo u novu vladu zajedno sa demokratama, sa nadom da ćemo imati većinsku demokratsku vladu koja će ubrzati put ka EU, pre svega zbog ekonomskog jačanja Srbije. Do zaokreta, međutim, dolazi pre svega tokom predsedničke kampanje, a do potpunog razlaza kada DSS i SRS predlažu rezoluciju kojom traže da se Srbija zaustavi na putu ka EU.

U martu 2007. rekli ste da ste spremni i da podržite manjinsku vladu demokratskog bloka. Da li biste i sad bili spremni da podržite, recimo, vladu DS-a i DSS-a, ako bi uslov DSS-a bio da G17 plus ne bude u toj vladi?

Nije nam važno da li ćemo biti na vlasti, ali nam je važno da li će Srbija ići ka EU. Sve što je u korist građana Srbije G17 plus će podržati.

Ko bi Vam bio prihvatljiviji kao koalicioni partner, DSS ili SPS?

Svi koji će omogućiti brz ulazak Srbije u EU, s tim što ne verujem da Koštunica može u tako kratkom roku da se vrati proevropskoj politici.

A koliko je SPS prihvatljiv?

SPS je gospodar svoje sudbine.

Dosta govorite u kampanji o mladima. Stipendisti Fonda za mlade talente Vlade Srbije, koji imaju obavezu da po povratku sa studija iz inostranstva bar pet godina rade u Srbiji, suočavaju se, međutim, sa time da kad se vrate u zemlju nemaju posao. Koji je njihov motiv da prihvataju državnu stipendiju i da se vrate, a da nemaju posao?

Slažem se i to je pravi problem koji nova vlada pod vođstvom liste Za evropsku Srbiju – Boris Tadić mora da reši. Fond za mlade talente treba da se reaktivira, ali i da se sprovede reforma obrazovanja u Srbiji da bi se ono uskladilo sa potrebama društva. Moja najveća zamerka sadašnjem ministru prosvete je što se nije bavio procesom obrazovanja, već je davao izjave o Kosovu. Paradoks je da 575.000 ljudi traži posao, a imamo poslodavce koji nam se žale da ne mogu da nađu dovoljno stručnjaka određenih kvalifikacija, jer obrazovni sistem ne prati ono što traži praksa. Sa dolaskom novih kompanija iz oblasti informacionih tehnologija, automobilske industrije, elektronike stvoriće se mogućnost za zapošljavanje onih koji steknu znanje u inostranstvu.

Velimir Ilić tvrdi da Srbija godišnje gubi 30 miliona evra zbog toga što Vi ne dozvoljavate preregistraciju automobila sa crnogorskim tablicama u Srbiji.

To nije tačno. Srbija bi izgubila mnogo više kada ne bi poštovala sopstvene zakone koje donosi. Ako je većina građana poštovala propise i uvozila automobile sa carinom i PDV-om, zašto da oni budu namagarčeni, jer su neki drugi uvozili automobile iz Crne Gore kako bi to svesno izbegli? Rešenje da narod može da kupuje automobile je ono što nudi naša lista. Od sledeće godine idemo na smanjenje carine za automobile na 10 odsto, pa na pet odsto i predlažemo da se smanji porez na prenos vlasništva na automobile na jedan odsto. „Fijat” koji je ozbiljno zainteresovan da ulaže u „Zastavu”, hoće da u samoj „Zastavi”, ukoliko bude najbolji ponuđač, zaposli 3.500 ljudi i još 8.000 u novim fabrikama koje bi proizvodile komponente za „Zastavu”. „Folksvagen” nam je tražio 400 hektara u okolini Kragujevca da izgrade novu fabriku – 200 hektara za potencijalno novu fabriku automobila i još 200 hektara za fabrike komponenti.

Jedini ste koji je, kad je bilo reči o imovini političara, novinare odveo u stan i pokazao šta ima, ali Vas, ipak, zajedno sa Božidarom Đelićem i Aleksandrom Vlahovićem, prema nedavnom istraživanju, građani doživljavaju kao jednog od najkorumpiranijih političara.

Zato što sam godinama izložen zlonamernim napadima, pre svega radikala, njihovim lažima koje podržava deo žute štampe, poput „Kurira” koji je skoro doveo do linča nekih ljudi u Srbiji u prošlosti. Na isti način mene moralno linčuju. Nisam imao izbora nego da u jednom trenutku počnem da se branim privatnim tužbama. Do sad sam dobio četiri spora protiv „Kurira”, a imam još 10 sporova.

Rekli ste i da ste najveći „prihod” imali od „Kurira”, na osnovu presude da Vam isplate 15.000 evra. U tom listu, međutim, tvrde da Vam nikad nisu platili toliku svotu i tražili su da odgovorite ko Vam je isplatio te pare.

Dobio sam presudu protiv „Kurira” na 15.000 evra, a to su mi isplatili nekadašnji glavni i odgovorni urednik „Kurira” i njegov zamenik, koji su u međuvremenu prešli i u drugi list.

Kažete da ste srednja klasa, ali neko ko ima 40.000, 50.000 ili 60.000 evra ušteđevine u Srbiji nije baš srednja klasa.

Mislim da jeste, s tim što su zaista moji prihodi bili veći dok nisam bio u politici. Sem perioda dok sam bio guverner Narodne banke.

Govorite stalno da DSS i NS zloupotrebljavaju Kosovo u kampanji. Da li se i za Vas može reći da na isti način koristite priču oko besplatne podele akcija javnih preduzeća?

Obavezu da donesemo zakon o besplatnim akcijama izneo sam na prvoj konferenciji za novinare kao ministar početkom juna prošle godine, kada uopšte nisam mogao da pretpostavim da ćemo imati sve ove izbore koje sad imamo. Zakon sam uradio, zajedno sa sindikatima, u roku u kojem sam obećao. Zakon će inače prve efekte dati početkom sledeće godine. Nisam ja kriv što je Koštunica raspustio vladu. Ja sam radio svoj posao.

Da li je slučajnost što ste baš u ponedeljak dodelili prvu potvrdu o upisu besplatnih akcija?

Zakonska obaveza, utvrđena u decembru, jeste da se potvrde o statusu akcionara daju građanima čiji su podaci provereni.

Ali zakonom nije predviđeno da baš ministar dodeljuje prvu potvrdu.

Želeo sam to da učinim zato što neki moji politički konkurenti govore da je sve to prodavanje magle. Želeo sam da ljudi vide da je ta aktivnost počela. Onog časa kad dobiju potvrdu koju je potpisala direktorka Agencije za privatizaciju, oni su sigurni da, bez obzira na to šta će sutra biti, država garantuje za te besplatne akcije. Oni će ih ostvariti bez obzira ko pobedi na izborima, ali je činjenica da će one daleko više vredeti ukoliko pobedi politika koja Srbiju brže vodi ka EU, jer će to značiti više investicija, veću vrednost preduzeća i veću vrednost akcija. Zato stojim iza toga da će vrednost paketa biti 1.000 evra po čoveku, ali samo ukoliko nastavimo putem ka EU.

Da li i to što kažete može da se protumači kao zloupotreba, jer poručujete građanima – ako glasate za nas, akcije će vredeti ovoliko, a ako ne glasate za nas, vredeće manje?

Ali to je istina, ne zbog toga što će glasati za nas, već zbog toga što će glasati za strane investicije i evropski put Srbije. Vrednost akcija zavisi od toga da li će Srbija ići ka EU ili nazad u ekonomsku neizvesnost. Bila bi neistina da kažem da će akcije vredeti 1.000 evra ako Srbija bude izolovana. U slučaju izolacije, nema ko da plati akcije tih preduzeća i pašće njihova vrednost.

-----------------------------------------------------------

Zašto je važan SSP

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, u kojem član 135. koji reguliše položaj Kosova i Metohije uopšte nije promenjen, životno je važan pre svega za privredu Srbije, jer omogućava izvesnost našeg budućeg bescarinskog izvoza u zemlje EU. Ako mi taj sporazum ne potpišemo i pretpostavimo da dođe vlada DSS-a i SRS-a koja odbije da ide u EU, za dve godine bi ponovo bile uvedene carine na izvoz svih naših prehrambenih i industrijskih proizvoda u EU, jer olakšice koje nam je jednostrano dala EU, u vidu bescarinskog izvoza u EU, traju samo do 2010. godine – kaže Mlađan Dinkić i kao još jednu konkretnu korist od ulaska u EU navodi razvoj infrastrukture na način na koji su to učinile Grčka, Španija i Portugal, nekada vrlo nerazvijene zemlje.

– Treba da se ponašamo kao Irska, koja nikad nije priznala nezavisnost Severne Irske, ali je ušla u EU i postala jedna od trenutno najbolje stojećih zemalja sa bruto domaćim proizvodom od 40.000 dolara po stanovniku.