Buntovna do kraja

Otišla je u legendu poslednja iz plejade francuskih prevodilaca koji su, poput Kiša, Dragoslava Andrića, Ivana Dimića, Novaka Strugara, svi bili učenici našeg najpoznatijeg romaniste profesora Miodraga Ibrovca – Dana Milošević, doajen srpskog prevodilaštva, čija bibliografija sadrži više od 80 naslova iz oblasti kao što su estetika, istorija, ekonomija, antropologija i prvenstveno književnost.

Prevodila je s podjednakim žarom Prusta, Kamija, Kunderu, Joneska i Besona, kao i memoare generala De Gola. Prevela je i knjigu „Tio sa Južnog mora“ Nacukija Ikezave, mada je govorila da ne treba prevoditi sa prevoda. Međutim, kako je sama rekla, poduhvatila se toga na zahtev samog Ikezave koji je smatrao da njegovo delo na francuskom u potpunosti odgovara njegovom originalu na japanskom.

Da bi prevod bio uspešan, govorila je, prevodilac mora da se poistoveti s autorom, da misli kao on i da se tako izražava. Tako se u Daninim prevodima mogao ne samo osetiti, nego i čuti glas De Gola, Besona, Aragona i drugih velikana francuske kulturne scene.

Od prvih dana nastave stranih jezika u Kolarčevoj zadužbini davnih pedesetih godina prošlog veka, Dana je bila stalni profesor francuskog, a od 1978. do 1982. lektor za srpsko-hrvatski (kako se naš jezik onda zvao) na Univerzitetu u Poatjeu. Zahvaljujući njenom radu, Srpsko-hrvatski lektorat je od svih slovenskih jezika imao najveći broj slušalaca.

Trud, upornost i pre svega kvalitet imali su kao rezultat i značajna priznanja: Nagradu za životno delo Udruženja književnih prevodilaca Srbije (1999), Povelju Kolarčeve zadužbine (2006), i priznanje „Zlatna frankoromanistika“ iz Fonda Margerite Arnautović, za koje je sama rekla da joj najviše znači pošto je to jedina nagrada koja pokriva francusko područje lingvistike, pedagoškog rada i prevođenja „što su sve oblasti kojima sam se bavila i koje sam posebno volela“.

Poslednja njena prevedena knjiga koja je izašla iz štampe jeste „Roman o Beogradu“ Žana Kristofa Buisona u izdanju Zavoda za udžbenike 2012. godine. Inače, Dana je i dalje bila puna planova i ideja za nove poduhvate. Govorila mi je kako neće da prihvati nikakav novi zadatak, dok ne bude potpuno sigurna da će ga obaviti na najbolji način.

„Znaš, danas živimo u dobu mediokriteta, nadriprevodilaca i kvaziintelektualaca na svim nivoima, pa, bar, mi stari, koji znamo šta to znači, moramo da se borimo da održimo nivo i sačuvamo ugled i dostojanstvo profesije kojom se bavimo“, govorila mi je.

Ostala je borac i buntovnik do kraja, ukazujući na sve greške i propuste u kulturi, kako se ona danas kod nas shvata. U jednoj od emisija „Sporovi u kulturi“ na Drugom programu Radio Beograda, Dana je rekla da bi naziv emisije trebalo da glasi „Sporovi o kulturi, a ne u kulturi, jer konačno treba da shvatimo gde leži problem“...