Počast odata na Starom sajmištu

Po­la­ga­njem ve­na­ca i oda­va­njem po­ča­sti kod spo­me­ni­ka žr­tva­ma ge­no­ci­da na Sta­rom saj­mi­štu, u Be­o­gra­du je obe­le­žen Dan se­ća­nja na žr­tve Ho­lo­ka­u­sta, ge­no­ci­da i dru­gih žr­ta­va fa­ši­zma u Dru­gom svet­skom ra­tu.

Dr­žav­nu ce­re­mo­ni­ju obe­le­ža­va­nja Da­na se­ća­nja pred­vo­dio je mi­ni­star za rad, za­po­šlja­va­nje, bo­rač­ka i so­ci­jal­na pi­ta­nja Zo­ran Đor­đe­vić, ko­ji je re­kao da je Sr­bi­ja uvek bi­la na pra­voj stra­ni u isto­ri­ji i da se bo­ri­la za slo­bo­du. „Mi­slim da i da­nas ta­kve stva­ri naš na­rod tre­ba da zna i da se po­no­si ti­me”, is­ta­kao je Đor­đe­vić, a pre­no­si Tan­jug.

On je do­dao da Sr­bi­ja ima bo­ga­tu tra­di­ci­ju i da je ze­mlja slo­bo­dar­skog na­ro­da. „Mi sva­ka­ko ima­mo do­sta isto­rij­skih mo­me­na­ta ko­ji­ma kao na­rod mo­že­mo da se po­no­si­mo i tru­di­će­mo se kao vla­da, kao mi­ni­star­stvo da to obe­le­ža­va­mo i da na­še naj­mla­đe pod­se­ća­mo na sve te isto­rij­ske mo­men­te ko­ji su pro­sla­vi­li Sr­bi­ju”, re­kao je Đor­đe­vić.

On je, pre­ma na­vo­di­ma Be­te, pod­se­tio i da su na današnji dan 1945. go­di­ne dve gru­pe ja­se­no­vač­kih lo­go­ra­ša po­ku­ša­le da pro­bi­ju usta­ške stra­že i do­mog­nu se slo­bo­de, a ka­ko je re­kao, sve­ga sto­ti­nu njih je us­pe­lo u to­me. Đor­đe­vić je ta­ko­đe na­veo da je u ge­no­ci­du nad na­šim na­ro­dom na te­ri­to­ri­ji Hr­vat­ske, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Sre­ma stra­da­lo 700.000 mu­ška­ra­ca, že­na i de­ce pre­te­žno srp­ske, ali i rom­ske i je­vrej­ske na­ci­o­nal­no­sti.

„U toj mon­stru­o­znoj ve­štač­koj fa­ši­stič­koj tvo­re­vi­ni Ne­za­vi­snoj dr­ža­vi Hr­vat­skoj od sre­di­ne 1941. do sre­di­ne 1945. go­di­ne da­no­noć­no su ra­di­la i tri kon­cen­tra­ci­o­na lo­go­ra na­me­nje­na is­klju­či­vo ubi­ja­nju de­ce, kroz ko­ja je pro­šlo vi­še od 33.000 de­ce, od ko­jih je ubi­je­no njih 20.000”, na­gla­sio je Đor­đe­vić, a pre­no­si Tan­jug.

On je, iz­me­đu osta­log, is­ta­kao da je osim voj­ne ne­u­tral­no­sti, stra­te­ški cilj Vla­de Sr­bi­je pu­no član­stvo u EU. „Sma­tra­mo da su voj­na ne­u­tral­nost i evrop­ski put Sr­bi­je, sa­rad­nja sa svim part­ne­ri­ma i na Is­to­ku i na Za­pa­du na rav­no­prav­noj osno­vi, kao i po­sve­će­nost pred­sed­ni­ka Alek­san­dra Vu­či­ća i Vla­de Sr­bi­je raz­vi­ja­nju naj­bo­ljih mo­gu­ćih od­no­sa sa su­se­di­ma i pre­va­zi­la­že­nju raz­li­ka i su­ko­ba iz pro­šlo­sti, naj­bo­lji put na­še ze­mlje i za­log traj­nom mi­ru i odr­ži­vom raz­vo­ju ka­ko Sr­bi­je, ta­ko i či­ta­vog re­gi­o­na”, na­veo je Đor­đe­vić.

On je na­veo da je dan ko­ji je obe­le­žen još je­dan od do­ka­za da Sr­bi­ja pri­pa­da Evro­pi jer je, ka­ko je do­dao, broj žr­ta­va ko­je smo kao na­rod pod­ne­li u bor­bi pro­tiv fa­ši­zma je­dan od naj­ve­ćih na na­šem kon­ti­nen­tu. 

„A bez pro­pa­sti fa­ši­zma ne bi mo­gla na­sta­ti ni ve­li­ka po­ro­di­ca rav­no­prav­nih evrop­skih na­ro­da, či­ji deo že­li­mo da po­sta­ne­mo. I za­to se s po­seb­nim po­što­va­njem se­ća­mo svih žr­ta­va fa­ši­zma i svih ko­ji su stra­da­li u bor­bi za oslo­bo­đe­nje od fa­ši­zma”, do­dao je Đor­đe­vić.

Grad­ski me­na­džer Be­o­gra­da Go­ran Ve­sić je re­kao da se grad Be­o­grad s po­što­va­njem i pi­je­te­tom od­no­si pre­ma žr­tva­ma Ho­lo­ka­u­sta. „Na­ža­lost, u na­šem gra­du je to­kom ra­ta bi­lo ne­ko­li­ko kon­cen­tra­ci­o­nih lo­go­ra i je­dan od njih se na­la­zio upra­vo na Sta­rom saj­mi­štu. Ve­o­ma smo po­no­sni što smo po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na ura­di­li za­i­sta krup­ne ko­ra­ke da ču­va­mo se­ća­nje na žr­tve Ho­lo­ka­u­sta u Be­o­gra­du”, re­kao je Ve­sić.

Pod­se­tiv­ši da je pre če­ti­ri go­di­ne od­lu­kom Skup­šti­ne gra­da 10. maj pro­gla­šen Da­nom se­ća­nja na žr­tve Ho­lo­ka­u­sta u Be­o­gra­du, Ve­sić je do­dao da je oda­bran taj da­tum jer je 10. ma­ja 1942. go­di­ne ne­mač­ka oku­pa­ci­o­na ko­man­da pro­gla­si­la Be­o­grad gra­dom bez Je­vre­ja. Grad­ski me­na­džer je is­ta­kao i da je od 16.000 Je­vre­ja, ko­li­ko ih je ži­ve­lo na te­ri­to­ri­ji ne­mač­ke oku­pa­ci­o­ne zo­ne u Sr­bi­ji, oko 90 od­sto stra­da­lo na Sta­rom saj­mi­štu. Ve­sić je pod­se­tio i da grad u sa­rad­nji s Vla­dom Sr­bi­je za­jed­nič­ki pri­pre­ma za­kon ko­jim će Sta­ro saj­mi­šte bi­ti pre­tvo­re­no u me­mo­ri­jal­ni cen­tar. Na Spo­me­nik žr­tva­ma ge­no­ci­da ven­ce su, osim Đor­đe­vi­ća i Ve­si­ća, po­lo­ži­li i pred­stav­ni­ci Udru­že­nja lo­go­ra­ša „Ja­se­no­vac 1941–1945. go­di­ne”, po­ro­di­ce žr­ta­va, di­plo­mat­skog ko­ra, pred­stav­ni­ci Sa­ve­za je­vrej­skih op­šti­na Sr­bi­je, Be­o­gra­da i Sa­ve­ta rom­ske na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne.