Vratiti ćirilicu među Srbe

Pan­če­vo – „Mi da­nas u Sr­bi­ji ima­mo tri no­vi­ne ko­je se štam­pa­ju na ći­ri­li­ci, jed­na od njih je i „Po­li­ti­ka”, isto to­li­ko ne­delj­ni­ka, me­đu ko­ji­ma je i naš „Pan­če­vac”, sa­mo dve te­le­vi­zi­je ko­je ima­ju gra­fi­ku na srp­skom pi­smu. Vi­še od de­ce­ni­je, tra­je u nas sve uoč­lji­vi­ji opa­da­ju­ći trend ose­tlji­vo­sti na­ro­da na ele­men­te gu­bit­ka iden­ti­fi­ka­ci­je, me­đu ko­ji­ma je ći­ri­li­ca no­se­ći stub, što ni­ka­ko ni­je pro­tiv evrop­skog du­ha i nji­ho­vih pra­vi­la. To je i bi­la ini­ci­jal­na ka­pi­sla ko­ja nas je po­kre­nu­la na pro­je­kat „Ći­ri­lič­no pi­smo u tr­ži­šnim ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma”, ka­že za „Po­li­ti­ku” nje­gov autor Žo­zef Lon­čar, je­dan od na­ših naj­po­zna­ti­jih struč­nja­ka za mar­ke­ting, ko­ji ini­ci­ja­ti­vu vra­ća­nja ći­ri­li­ce me­đu Sr­be vi­di i nje­nim pri­su­stvom na ra­fo­vi­ma do­ma­ćih tr­go­vi­na, kao raz­li­či­to­sti, od pre sve­ga uvo­znih pro­iz­vo­da, za ko­je pod­se­ća, da ni­su uvek pri­stoj­nog kva­li­te­ta. 

U pro­te­kle tri go­di­ne re­a­li­za­ci­je ovog pro­jek­ta dru­štve­ne ak­ci­je, po­zva­no je oko 1800 fa­kul­tet­ski obra­zo­va­nih lju­di na in­ter­vju o zna­ča­ju i ve­ri­fi­ka­ci­ji ele­me­na­ta iden­ti­fi­ka­ci­je jed­nog na­ro­da, a njih 1700 ime­nom i pre­zi­me­nom, ka­že Lon­čar, od­bi­lo je da ga da.