Karadžić: Progon nesrba u BiH je mit, presuda mora pasti

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izrazio je danas, pred sudom u Hagu, uverenje da će presuda kojom je osuđen na 40 godina zatvora zbog genocida i ratnih zločina u BiH „apsolutno i odmah pasti”.

Obrazlažući svoju žalbu na tu presudu, Karadžić (72) je rekao da su prvostepenom presudom, pored brojih proceduralnih nepravilnosti, „pogrešno utvrđene činjenice” i da je to „osnova za novo suđenje”.Haški tribunal proglasio je, 24. marta prošle godine, krivim za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Karadžić je u sudnici „mitom” nazvao nalaz iz presude da je bio protagonista sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklananje Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorije BiH radi uspostavljanja srpske dominacije.

„Kako da ih trajno uklonite, ako se posle rata uspostavlja stanje koje je bilo pre rata...To je mit o trajnom proterivanju. Ja sam potpisivao sporazume o povratku izbeglica...Nema načina da je tačno ono što piše u optužnici”, kazao je Karadžić.

Rat u BiH, on je nazvao „ratom opština”, ograđujući se od dobrovoljaca i paravojnih snaga koje su, po presudi, činile zločine širom BiH. „Njih smo hapsili i sudili im”, rekao je Karadžić. On je odbacio zaključak iz presude da je prvi strateški ratni cilj Srba bilo razdvajanje od druga dva naroda.

Tvrdio je da „nema dokaza za optužbe o nameri da se sprovede etničko čišćenje”. „Nije trebalo da se razdvoje narodi, nego državne jedinice...Homogenizacija teritorija, a ne premeštanje naroda”, naznačio je Karadžić, dodajući da je to bilo „po zakonu”.

„Nikada i nigde nisam govorio o razdvajanju populacije, ja kažem državno razdvajanje”, kazao je Karadžić, tvrdeći da je „tri Bosne inicirala” Badinterova komisija. Kako je rekao, „Srbi su predlagali da BiH bude kao Švajcarska, a Sarajevo kao Brisel”.

Karadžić je citirao reči mirovnog posrednika Sajrusa Vensa da „Karadžić želi da izbegne rat po svaku cenu”. „Bez rata nema ni udruženog zločinačkog poduhvata”, sugerisao je Karadžić. Podsetio je da je srpska strana, u martu 1992, prihvatila Kutiljerove principe po kojim bi BiH u postojećim granicama, sa tri etničke jedinice, postala nezavisna država.

Tvrdio je da je rat u BiH izbio zato što je predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović povukao potpis sa tih principa. Negirajući presudu o terorisanju stanovništva Sarajeva, Karadžić je kazao da je „u Sarajevu za 1.400 dana uličnih borbi i rata” bilo manje žrtava nego što bi bilo da je grad zaista bio podvrgnut teroru.

„Poginulo je oko 6.000 muslimanskih boraca i vrlo malo civila, kao i 4.000-5-000 Srba...Srbi su se samo branili, a Muslimani izazivali incidente i optuživali Srbe da bi dobili stranu intervenciju”, tvrdio je Karadžić.

Osvrćući se na nalaz iz presude da su srpske snage terorisale Sarajevo da bi prinudile tamošnju vlast na pregovore, Karadžić je rekao da je „upravo obrnuto”. „Muslimani su izazivali teror da bi izbegli konferencije”, kazao je on. „Muslimani su gađali sami sebe da bi izazvali vojnu intervenciju. Zašto bi Srbi terorisali Sarajevo da izazovu intervenciju?”.

Karadžić je citirao jednog od komandanata Unprofora Majkla Rouza da je „pre pravilo nego izuzetak” da incidente izaziva muslimanska strana. Rat u BiH, Karadžić je prikazao kao posledicu ;nezakonite odluke muslimansko-hrvatske većine o otcepljenju. „BiH nije imala pravo da se otcepi bez srpske saglasnosti”.

Podvlačeći da je odbrana zemlje bila ustavna obaveza, Karadžić je ocenio da je „terećen za legalne stvari na koje sam bio obavezan” i da bi „bio suđen za veleizdaju da ih nije uradio”. „Tužilaštvo i, na žalost, presuda kažu da nisam imao pravo da se protivim secesiji BiH”. Karadžić je tvrdio i da je „presuda puna mojih iskrivljenih reči, koje je tužilaštvo podmetnulo sudskom veću”.

Kao primer naveo je svoj govor u Skupštini BiH, 15. oktobra 1991, u kojem je, između ostalog, kazao da će Muslimani nestati, ako muslimansko-hrvatska većina deklaracijom o suverenosti BiH, nasuprot srpskom protivljenju, povede zemlju na „autoput pakla” kojim su prethodno krenuli Hrvatska i Slovenija.

„To je bila molba i upozorenje da se ne radi ono što nas vodi u rat. Taj govor se ne može drugačije tumačiti”, tvrdio je Karadžić. „Jedina strana koja je do poslednjeg trenutka popuštala da se rat ne bi dogodio jesu Srbi”. Danas započeti odgovor na Karadžićevu žalbu na prvostepenu presudu, haško tužilaštvo nastaviće sutra. (Beta)

Tužilaštvo traži da se Karadžićeva žalba odbaci

Tužioci međunarodnog suda u Hagu zatražili su da kao neosnovana bude odbačena žalba Radovana Karadžića na prvostepenu presudu kojom je osuđen na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici, progona Muslimana i Hrvata i drugih zločina tokom rata u BiH.

Odgovarajući na žalbu odbrane, tužiteljka Katrina Gustavson (Gustaffson) odbacila je Karadžićevu tvrdnju da se zalagao za „političku autonomiju” Srba u BiH i da su zločini koji su, po presudi, počinjeni nad nesrbima u 20 bosanski opština bili „nenameravani”.

Tužiteljka je naznačila da je osuđujuća presuda utemeljena na čvrstim i obimnim dokazima koje je raspravno veće pomno proučilo.Gustavson je kazala da je dokazano Karadžićevo učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu u cilju trajnog i nasilnog uklanjanja Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorije BiH radi ostvarivanja srpske dominacije.

Rasprava o žalbama Karadžića, ali i tužilaštva, na prvostepenu presudu biće nastavljena sutra. U svojoj žalbi, tužioci su tražili da Karadžić bude proglašen krivim za genocid u još šest opština u BiH, pored Srebrenice, te da mu kazna bude pooštrena na doživotni zatvor.

Haški tribunal je Karadžića (72), bivšeg predsednika RS, 24. marta prošle godine, proglasio krivim za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95. Ti zločini bili su počinjeni, po presudi, u okviru četiri udružena zločinačka poduhvata. (Beta)