Mezimci gradskih porodica i samaca

Iako se zvanična statistika u Srbiji ne bavi prikupljanjem podataka o broju kućnih ljubimaca i domaćinstava koja ih drže, već samo o životinjama u posedu poljoprivrednih gazdinstava, mnoge ankete pokazuju da je u gradovima sve više ljudi spremnih da svoju samoću ili porodični život podele sa mačkama, psima, papagajima, ali i egzotičnim životinjama poput zmija, pauka ili iguana.

Pre nego što postanu vlasnici kućnog ljubimca, ipak bi trebalo da se raspitaju kakav bi im najviše odgovarao, koliko košta, šta je sve potrebno da znaju o njemu kad su u pitanju ishrana, zdravlje i propisi. Odgovore na većinu ovih pitanja mogu da dobiju od svog veterinara, a mi smo naša uputili Vladi Terzinu, doktoru veterinarske medicine i saradniku mnogih stručnih i popularnih časopisa posvećenih kućnim ljubimcima.

1. Da li postoje okolnosti u kojima smatrate da neke osobe ili porodice ne bi trebalo da uzimaju kućnog ljubimca?

Potreba za kućnim ljubimcem je danas kod mnogih postala emotivna dopuna za sve otuđeniji način života. Međutim, pojedinci i porodice stariji po godinama trebalo bi da budu oprezniji pri uzimanju ljubimca jer, nažalost, može da se desi da ih on nadživi, a naslednici ga – izbace na ulicu.

2. Koji bi bili glavni razlozi za uzimanje ili neuzimanje kućnih ljubimaca? Kakav je vaš stav o držanju egzotičnih životinja?

Najveća greška je uzimanje ljubimaca „zbog dece”, ili iz mondenskih razloga. Egzotični kućni ljubimci su posebna kategorija. Naravno, o ukusima je teško raspravljati, ali iguane, zmije, kameleoni i pauci takođe mogu biti bliska bića sa kojima se može uspostaviti emotivni kontakt.

3. Koliko vas često ljudi pitaju za preporuku kakvog kućnog ljubimca da odaberu, odnosno koju rasu psa ili mačke?

Važno je uskladiti temperament ljubimca i vlasnika, da se ne bi dogodilo da vremešnije ili slabije pokretne osobe dobiju psa koji mora dnevno da pretrči po nekoliko kilometara, a neko živahno dete ili energična mlada osoba uzme egzotičnog ljubimca koji se nedeljama ne pomera.

Nažalost, budući vlasnici se veoma retko savetuju sa veterinarom pri izboru ljubimca, pa ne razumeju kog psa ili mačku uzimaju i sa kojim osobinama. Najbolje je da ukućani realno sagledaju svoje navike i mogućnosti, i na osnovu toga odaberu mezimca koji će moći da se uklopi u dnevnu rutinu novog doma, a oni da odgovorno o njemu brinu.

4. Šta to znači odgovorno vlasništvo?

Za držanje životinje moraju da se obezbede osnovni uslovi, tako da ona bude srećna, zdrava i bezbedna u okruženju u kojem se nalazi, ali i da ne ugrožava ljude i druge životinje u okruženju.

5. Koliko mesečno košta redovna briga o kućnom ljubimcu, šta je najnužnije a šta najskuplje?

Vakcinacija, periodično čišćenje od crevnih parazita i zaštita od krpelja i buva, što je osnovna nega, godišnje košta oko deset do petnaest hiljada dinara. Uvek su najskuplje operacije ili komplikovane intervencije kod trovanja ili povreda.

6. Da li je jevtinije hraniti psa ili mačku na klasičan način ili industrijski pripremljenim obrocima? Koja je, za zdravlje životinje, prednost jednog, a koja drugog načina ishrane?

Naizgled jeftinije prolaze vlasnici koji sami pripremaju hranu za svog ljubimca, jer ne računaju vreme, utrošenu električnu energiju i kvalitet takve ishrane. Međutim, često tako spremljena hrana ne sadrži sve hranljive sastojke, potrebne zbog drugačijeg tipa metabolizma naših ljubimaca. Gotova hrana je uravnotežena i ima sve potrebne elemente koji obezbeđuju pravilan metabolizam.

7. U nekim situacijama (putovanja, bolest, preseljenje) vlasnici moraju na neko vreme da prepuste drugima brigu o svojim mezimcima. Šta im preporučujete, kome da ih povere?

Najbolje je da ljubimci ostanu u prostoru na koji su navikli, i da ih tu neko čuva. Druga varijanta je da budu u domu ljudi koje poznaju i gde su i ranije boravili. Kad to nije moguće, ima dosta kvalitetnih pansiona u kojima se ljubimci lakše socijalizuju, pa vremenom i naviknu da odlaze tamo na čuvanje.

8. Usled ekonomske i socijalne krize na ulicama je sve više napuštenih kućnih ljubimaca. Ko o njima brine?

Procenat preživljavanja pasa i mačaka na ulici je veoma mali. Po analizama EU prosek njihovog života na ulici je do pet godina, dakle znatno kraći nego kod onih koji žive uz vlasnike. Ljubimci koji su prethodno živeli u stanovima teško uspevaju da opstanu na ulici i nažalost veoma brzo uginu zbog nedostatka skloništa i hrane. Naravno, i kod nas postoje, ali su malobrojne ustanove i udruženja koja prihvataju napuštene životinje i rade na njihovom udomljavanju.

9. Da li je propisano koliko je kućnih ljubimaca dozvoljeno držati u gradu? Koji je optimalan broj sa stanovišta stručnjaka?

Zakonom nije određeno koliko možete pasa i mačaka imati. Jedino je ograničenje u smislu njihove dobrobiti – ako se drže po pravilima navedenim u Zakonu o dobrobiti životinja, onda nema ograničenja. Viđao sam da vlasnici u stanu drže i po sedam-osam pasa, a svaki od njih je savršeno negovan i vaspitan.

10. Sve više veterinara se usmerava na lečenje kućnih ljubimaca. Koliki je procenat onih koji se staraju o kravama, konjima, živini... i ima li ih dovoljno za potrebe naših farmi i sela?

Kao i u svim strukama, i u veterinarskoj postoji prekobrojnost kadrova. A opredeljenje ka „maloj” praksi je čisto finansijsko.