Palata u kojoj su se rađali rimski carevi

Ma­lo gra­do­va u Evro­pi mo­že se po­hva­li­ti ta­ko bo­ga­tom isto­ri­jom kao što to mo­že Srem­ska Mi­tro­vi­ca, ko­ja je bi­la jed­na od če­ti­ri pre­sto­ni­ce Rim­skog car­stva. Isto­ri­čar iz če­tvr­tog ve­ka Ami­jan Mar­ce­lin na­zvao je Sir­mi­jum slav­nom i mno­go­ljud­nom maj­kom gra­do­va, u ko­jem je ro­đe­no ne­ko­li­ko rim­skih im­pe­ra­to­ra. Ta­mo se na­la­zi­la i kov­ni­ca nov­ca i ras­ko­šna car­ska pa­la­ta, a ma­lo je ne­do­sta­ja­lo da Sir­mi­jum bu­de pre­sto­ni­ca Is­toč­nog rim­skog car­stva.

Še­sna­est ve­ko­va po­sle naj­bli­sta­vi­jeg pe­ri­o­da mi­tro­vič­kog Sir­mi­ju­ma, u či­joj su se car­skoj pa­la­ti ra­đa­li i kru­ni­sa­li rim­ski ca­re­vi, ovaj lo­ka­li­tet je sple­tom okol­no­sti po­stao ve­li­ko ar­he­o­lo­ško na­la­zi­šte, pa ga da­nas na­zi­va­ju „mu­ze­jom pod otvo­re­nim ne­bom”. Ta­tja­na Je­sre­tić, isto­ri­čar­ka umet­no­sti u Za­vo­du za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re u Srem­skoj Mi­tro­vi­ci, ka­že da je neo­če­ki­va­no ot­kri­će ar­hi­tek­ton­skih osta­ta­ka an­tič­ke gra­đe­vi­ne ve­li­kih di­men­zi­ja, u ne­ka­da­šnjoj pa­non­skoj pre­sto­ni­ci Sir­mi­ju­mu, pri­vu­klo ve­li­ku pa­žnju struč­ne jav­no­sti te 1957. go­di­ne.