Gazdinstvo brižljivog domaćina

Su­bo­ti­ca – Svi oko Emi­la Ke­nje­re­ša u Ma­lim Pi­ja­ca­ma, se­lu iz­me­đu Su­bo­ti­ce i Ka­nji­že, ba­ve se po­ljo­pri­vre­dom. Ob­ra­đu­ju ze­mlju, ga­je go­ve­da i svi­nje. Onom ko se ov­de ro­di, mo­ti­ka u ru­ci je do­ži­vot­ni pr­tljag, ko­ji Emil ni­je ni že­leo da iz­beg­ne, ali je od­lu­čio da u po­ljo­pri­vre­di po­tra­ži ne­ke do sa­da ma­nje uta­ba­ne sta­ze. 

Pre de­ce­ni­ju i po, kao sa­svim mlad čo­vek, po­čeo je da stva­ra svo­je ga­zdin­stvo sa dve ko­ze. Da­nas ih ima sto­ti­nak, ne­ko­li­ko jar­če­va, i bar 50 ja­ri­ća. Nje­go­vo sta­do slo­bod­no pa­se i ve­ro­vat­no je pro­te­klih go­di­na Emil Ke­nje­reš mo­gao da stek­ne i vi­še ko­za. Me­đu­tim, ka­že, nje­mu je do­volj­no i ovo­li­ko. U obo­ri­ma ima i ne­ko­li­ko svi­nja man­gu­li­ca.

Ima oko 15 hek­ta­ra ze­mlje, i ob­ra­đu­je još pet hek­ta­ra od ta­sta. Ume­sto tra­di­ci­o­nal­nih ra­tar­skih vr­sta od­lu­čio se za vo­ćar­stvo i to za or­gan­ski uz­goj ora­ha, ba­de­ma i šlji­ve dža­na­ri­ke. Ovaj za­sad za­u­zi­ma tre­ći­nu nje­go­vog ima­nja.