Mjuzikl o Tini Tarner u Londonu

Nije Šekspir, ali uspelo je. Ovako bi se u kratkim crtama mogao opisati mjuzikl o pevačkoj divi Tini Tarner, koji je 17. aprila premijerno izveden u Londonu i za koji se ovih dana u engleskoj prestonici traži karta više. U godini kada slavna pevačica proslavlja šest decenija karijere, komad na Vest Endu, u Aldvič teatru, pokušaj je da se bar delić impresivnog lika i dela Tine Tarner prenese na scenu.     

„Veoma sam uzbuđena što je mjuzikl na repertoaru Vest Enda. Povratak u grad, koji volim, kako bih ispričala svoju priču, važno je i uzbudljivo poglavlje u mom životu”, izjavila je za engleske medije Tarnerova, koja je decenijama prkosila granicama koje su joj nametale godine, pol i rasa. Proslavila se kao deo „Revije Ajka i Tine Tarner”, jednog od najuspešnijih tandema u popularnoj muzici, a uspehe je ređala i kao solo izvođač, sve dok na početku novog milenijuma nije odlučila da više ne želi da živi „pod sjajem reflektora”.

Osim pevačice, koja je nedavno ovenčana i nagradom Gremi za životno delo, kreativni tim mjuzikla čine i engleska rediteljka Filida Lojd, poznata po filmovima „Mama mija” i „Čelična dama”, i nagrađivana američka spisateljica Katori Hol, a Tarnerovu igra glumica Ejdrijen Voren. Kritike britanskih medija, posle premijere, podeljene su. Po „Indipendentu” čak i oni koji su sumnjičavi kada čuju izraz „džuboks mjuzikl” biće zadovoljni:

„Tu su sve svetle tačke karijere Tine Tarner, čak 23 pesme, i inspirativna priča o Afroamerikanki koja je uspela da prevaziđe silne teškoće. A tu je i Ejdrijen Voren, koja na čudesan način dočarava Tarnerovu, piše „Indipendent”. Bi-Bi-Si u mnogo oštrijoj recenziji izdvaja Vorenovu, ističući lošu, dvodimenzionalnu dramaturgiju: „Iako važi za dobru spisateljicu, Holova je ispustila šansu da ovaploti burnu Tininu životnu priču, a tekst samo služi svrsi – elegantnoj scenskoj postavci iskusne Filide Lojd”. Režija Lojdove je, po „Gardijanu”, lepa za oko, ali čitavu predstavu na plećima nosi omamljujuća Vorenova: „Kada su u pitanju biografski mjuzikli, od ovoga ne može bolje”.   

A ta impresivna biografija Tine Tarner počinje 1939. godine, kada je u Tenesiju rođena kao Eni Me Bulok. Skupljala je pamuk i planirala da postane medicinska sestra. Međutim, kada je imala 18 godina otkrio ju je muzičar Ajk Tarner. Uposlio je, oženio se njome i promenio joj ime u Tina Tarner. I dok je Tarnerova ubrzo dobila reputaciju jedne od najdinamičnijih pevačica, Ajk se „proslavio” kao jedan od najagresivnijih muževa.

Posle 18 godina braka, od Ajka se konačno razvela 1978, optužujući ga za godine fizičkog maltretiranja i zavisnost od droge. Nije je zanimala ni zajednički stečena imovina, niti novac, već samo dozvola da zadrži umetničko ime Tina Tarner. Iz solo karijere izdvaja se 1984. godina kada je izašla ploča „Private Dancer”, prodata u deset miliona primeraka i ovenčana sa četiri Gremija. Kao i naredna godina kada se pojavila u filmu „Pobesneli Maks”, otpevavši i hit numeru iz ovog ostvarenja „We Don' t Need Another Hero”.

Tina Tarner, koja od 1986. živi u Cirihu, a od 2013. ima i švajcarsko državljanstvo, ovih dana piše i nove memoare. Knjigu „My Love Story”, koja će izaći na jesen, zamislila je kao nastavak prve autobiografije „I, Tina”. Piše o bogatoj karijeri, ali i komplikovanom privatnom životu, o usponima i padovima... Pre pet godina Tarnerova se udala za ljubav svog života, Ervina Baha na luksuznoj ceremoniji. Ali, bajka se iznenada pretvorila u bitku za život.

Bol u grudima baš na taj dan bio je predznak teških zdravstvenih problema sa kojima će se suočiti. Bolest, koja ju je prikovala za krevet, naterala ju je da se osvrne na čitav život, od odrastanja u Tenesiju, preko prevazilaženja nasilne bračne veze, do otkrivanja prave ljubavi. Došavši do novih shvatanja o tome šta joj život znači, otkrila je, kako je istakla, novu duhovnu snagu da se bori još jače…