Atina – grad grafita

Od na­šeg do­pi­sni­ka
Ati­na – Glav­ni grad Grč­ke se me­nja. Iz go­di­ne u go­di­nu dru­ga­či­ji su i sta­nov­ni­ci Ati­ne ko­ji se od svog tra­di­ci­o­nal­nog na­či­na ži­vo­ta i na­vi­ka sve vi­še okre­ću Evro­pi, mo­der­ni­jem shva­ta­nju ži­vo­ta, bra­ka, po­ro­di­ce... Ali, sve­jed­no, ne mo­gu da po­beg­nu od eko­nom­skih pro­ble­ma ko­ji ih pri­ti­ska­ju po­sled­njih osam go­di­na i ko­ji su, ta­ko­đe, do­dat­no pro­me­ni­li pro­fil Ati­nja­na. Su­o­či­li su ih sa či­nje­ni­com da je sve vi­še onih ko­ji ne­ma­ju, ko­ji pre­bi­ra­ju po kon­tej­ne­ri­ma, što je ne­ka­da bi­lo ne­za­mi­sli­vo, spa­va­ju na uli­ci jer ih je kri­za opu­sto­ši­la i osta­vi­la bez po­sla i kro­va nad gla­vom. U at­mos­fe­ri kri­ze ni­če i jed­na no­va ge­ne­ra­ci­ja, in­te­li­gent­na, obra­zo­va­na, evrop­ska, ali i ne­za­do­volj­na, lju­ta, apa­tič­na. 

Me­đu nji­ma ima i onih ko­ji svoj umet­nič­ki dar ne­ret­ko is­po­lja­va­ju na zi­do­vi­ma sta­rih ili tek okre­če­nih zgra­da.