Od pandura do policajca

Kultni plavi „fića” sa natpisom – milicija, tajna FBI mašina za prisluškivanje, motor „be-em-ve” oldtajmer, sablje, palice, revolveri i puške... neki su od izloženih eksponata na postavci „Istorija policije u Srbiji”. Kakvu su opremu koristili pripadnici MUP-a tokom više od dva veka prvi put je javno prikazano u prostorijama na Andrićevom vencu 2 u Beogradu. Jedna od atrakcija na izložbi policijskih eksponata upravo je „fića”, koji je koristila milicija. Ovaj automobil ima burnu istoriju. Više od 20 godina vozili su ga u službi. Kasnije je ostao parkiran kao spomenik ispred Policijske uprave Beograd.

Svakako veliku pažnju izaziva i eksponat uniforma proslavljenog beogradskog saobraćajca, Jovana Bulja, koji je, zahvaljujući elegantnim pokretima sličnim baletskim, regulisao gradski saobraćaj. Bulj je predstavljao svojevrsnu senzaciju u Beogradu a gostovao je i u Londonu, Rimu i drugim evropskim gradovima.

Tu je i mašina za prisluškivanje koju je našoj službi donirao FBI.

Ovaj aparat izgleda kao neki stari kasetaš ili oprema di-džeja. Zanimljivi su i sektorski telefoni, koje je policija u Beogradu koristila šezdesetih godina prošlog veka. Ove preteče „motorola” u stvari su metalni stubovi u kojima su bili zaključani telefoni. Na vrhu imaju i rotaciono svetlo. Izloženi su čamac i prvo odelo Ronilačke jedinice i još mnogo toga... 

Pandur je možda danas u modernom i kolokvijalnom jeziku pogrdna reč za policajca. Međutim, to je istorijski naziv za čuvara reda. Potiče još iz 19. veka. Taj pandur je 1860. postao čuvar javne bezbednosti, a koreni javne bezbednosti u obnovljenoj Srbiji javljaju se još u vreme Prvog srpskog ustanka. Interesantno je da je policijska funkcija tada bila poverena vojvodama, bimbašama i seoskim knezovima. Neposrednu izvršnu vlast imali su momci, takozvani golaći ili bećari. Na ovoj izložbi smo saznali i da je u Beogradu 1808. organizovana redovna stalna policija. Ministarstvo unutrašnjih dela, na čelu sa Jakovom Nenadovićem, kao prvim ministrom, zvanično je ustanovljeno u januaru 1811. 

U razdoblju od Drugog srpskog ustanka do 1830. policijska vlast bila je podeljena između turskih i srpskih organa. Konački panduri bili su u ličnoj službi kneza Miloša. Opšti panduri brinuli su o javnom redu i bezbednosti carskih drumova. Od 1826. uvode se i „kumpanije upisnih pandura”. Prvi panduri koristili su austrijske puške koje su u to vreme nabavljane švercom. Lokalni čuvari javne bezbednosti nosili su jatagan i pištolj na kremen. U godinama koje su usledile, oružje naše policije uvek je pratilo svetski razvoj tehnike i naoružanja. Jedan od rariteta na ovoj izložbi je kratki policijski karabin. Samo su dva takva primerka eksperimentalno napravljena u „Zastavi”, krajem pedesetih godina prošlog veka. Međutim, ovo oružje nikada nije ušlo u zvaničnu policijsku upotrebu jer se tada već pojavilo poluautomatsko i automatsko oružje. 

Malo je poznato da je srpska policija osnovala neke jedinice ranije nego što su ih imale i razvijene evropske zemlje poput Nemačke, Francuske, Engleske... Prva četa Žandarmerije koja je bila pri Ministarstvu vojnih dela osnovana je još 1860. Čuveni londonski policajci „Bobiji” pojavili su se dvadesetih godina 19. veka, a Beogradom su tada već uveliko patrolirali gradski policajci i to još od 1807. Autori postavke naglašavaju da je Srbija u vreme osnivanja američkog Federalnog istražnog biroa (FBI) uveliko imala modernu tehničku policiju na čelu sa dr Arčibaldom Rajsom.

Nastanak domaće Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) usledio je nakon minhenskog masakra koji se dogodio 1971. na Olimpijskim igrama u zapadnoj Nemačkoj. Tada je osam palestinskih terorista iz organizacije „Crni septembar” ušlo u zgradu gde su bili smešteni izraelski atletičari i ubilo njih jedanaest. Nakon toga, Josip Broz Tito izdao je direktivu da se kod nas hitno oformi antiteroristička jedinica. Prve antiterorističke jedinice uspostavljaju se u vojsci, a u Beogradu nastaje SAJ koji ima jednu od najdužih tradicija u Evropi. Jedinica za specijalne operacije imala je tada svoje baze u Beogradu, Novom Sadu i Prištini. Takođe, interesantno je i da je Srbija bila jedan od osnivača današnje svetske policije – Interpola. Čovek iz naše policije, Vasa Lazarević, učestvovao je u formiranju ove svetske organizacije.

U policiji navode da je za samo nekoliko dana ovu izložbu posetilo više hiljada ljudi. U MUP-u su obećali da će pronaći i adekvatan prostor u kome bi otvorili svoj muzej, kao što dolikuje zemljama sa dugom policijskom tradicijom.