Prolećna mrzovolja

Većina ljudi proleće dočekuje sa optimizmom. Svet postaje lepši: dani su duži, više je sunca, toplije je, priroda je probuđena tako da se više vremena provodi u aktivnostima na otvorenom. Ove pozitivne promene u spoljašnjem svetu se odražavaju na povećanje onoga što se zove životna energija ili životni elan. Povećana količina svetlosti utiče na organizam tako da se u proleće povećava i seksualna energija.

Zbog svega toga ljudi u proleće postaju vedriji, zadovoljniji, aktivniji na različitim poljima. Kod nekih je ovo sezonsko povećanje životne energije prenaglašeno, tako da kod njih možemo govoriti o postojanju „prolećne groznice”.

Napred-nazad

S druge strane, proleće kod nekih ljudi izaziva suprotan efekat koji se naziva prolećni umor ili prolećna letargija, lenjost. Oni primećuju da svakog proleća, naročito na njegovom početku, doživljavaju pad telesne energije: lako se umaraju, postaju mrzovoljni, nemotivisani i pasivni, gube interesovanja. Nije reč o nekom poremećaju ili bolesti, već o sezonskoj pojavi pada životnog elana koju u nekom stepenu doživljava između polovine i dve trećine stanovnika.

Kako objasniti da ljudi na pozitivne promene u svetu oko sebe reaguju umorom i mrzovoljom?

Naši doživljaji su mešavina naših reakcija na svet oko nas i reakcija na ono što osećamo u svom telu. Kada smo odmorni i dobro se osećamo u sopstvenom telu, tada su naši doživljaji pretežno reakcija na draži koji dolaze iz spoljašnjeg sveta. Ali ako se neko ne oseća dobro u svom telu, ako ga nešto, na primer, boli, tada su njegovi doživljaji spoljašnjeg sveta „obojeni” tim bolom ili lošim telesnim osećanjem. To je kao kada nekoga stalno boli zub, a nalazi se u situaciji koja mu je inače veoma pozitivna. Tada će njegov doživljaj biti mešavina prijatnih osećanja koja su reakcija na situaciju i bolne neprijatnosti zubobolje. U toj mešavini oseta i osećanja, neprijatnost će prevladati, tako da će osoba biti mrzovoljna uprkos pozitivnosti situacije.

Razlog za prolećnu mrzovolju i letargiju jeste to što se mnogi u proleće ne osećaju dobro u svom telu, tako da te senzacije određuju njihovo raspoloženje.

U proleće se u našem organizmu pokreću procesi koji treba da prilagode funkcionisanje organizma višim temperaturama u spoljašnjoj sredini. Razlika između zimskih i letnjih temperatura je velika, tako da u ovo doba godine prelazimo iz zimskog na letnji režim unutrašnjeg funkcionisanja. Reč je o nevoljnim i sporim procesima u kojima učestvuju autonomni nervni sistem i hormonski sistem. Problem sa prolećem je što se smenjuju periodi naglog otopljavanja i naglog zahlađivanja, tako da se ovi procesi pokreću po sistemu „napred-nazad”, što stvara neravnotežu u funkcionisanju organizma i on je nesposoban da potpuno odgovori zahtevima dnevnih aktivnosti.

Toplije vreme dovodi do širenja krvih sudova i većeg znojenja, što se odražava na relativni pad krvnog pritiska. Zbog toga manje krvi dolazi do mozga koji se od toga brani smanjenjem svoje aktivnosti i stvaranjem težnje ka vodoravnom položaju tela u kojem dobija više krvi. Drugim rečima, prolećna lenjost je pokušaj organizma da se zaštiti od promena kojima se još nije prilagodio. Tome treba dodati i povećanu koncentraciju biljnog polena u vazduhu koji izaziva neprepoznate alergijske reakcije manjeg intenziteta.

Slušajte telo i – usporite

Kod osoba koje su inače u unutrašnjem disbalansu bilo zbog neke hronične bolesti bilo zbog neke duševne bolesti, prolećni umor i mrzovolja mogu dovesti do njenog pogoršanja.

Prolećni umor i mrzovolju trebalo bi prepoznati kao takve i prihvatiti, a ne koristiti za samooptuživanje zbog lenjosti i „kilavosti”. Najbolje je poslušati svoje telo i usporiti. Za one koji žele da izbegnu ovo stanje najvažniji su stalna fizička aktivnost tokom zimskih meseci i posledična dobra telesna kondicija, a na proleće unošenje dovoljno tečnosti, prilagođena ishrana i dovoljno spavanja.