Čovečni prema pobeđenom neprijatelju

U Velikom ratu, a i pre njega, srpska vojska je prema pobeđenom neprijatelju neretko iskazivala viteško ponašanje i čovečnost. Naše vojskovođe su, kako piše zlatiborski istoričar Milisav R. Đenić, svoju oficirsku čast prenosile na svoje ratnike zahtevajući poštovanje međunarodnih pravila o ratovanju, što je dovelo da kao narod budemo od protivnika poštovani, a od saveznika cenjeni i voljeni.

U prilog tome Đenić najpre pominje 1885. godinu, vreme najžešćih borbi između Srbije i Bugarske, kada je po Evropi prikupljana pomoć u lekovima i sanitetskom materijalu za našeg protivnika. Konvoji su bili spremni da robu prevezu do Sofije, ali se isprečio front sa srpskom vojskom. Tada na molbu Međunarodnog crvenog krsta kralj Milan Obrenović odobrava Vojnoj komandi da za jedan dan prekine rat, otvori liniju fronta i propusti pomoć iz Beča upućenu u Sofiju. Naša država se pridružuje apelu Evrope i otvara svoje vojne magacine, pa zemlji sa kojom tada ratuje isporučuje lekove, ćebad, krevete i drugo za opremanje jedne bolnice u Bugarskoj. Za ovaj gest plemenitosti i milosrđa Međunarodni crveni krst u Ženevi dodeljuje priznanje srpskom društvu Crvenog krsta, a u holu postavlja tablu sa natpisom: „Budite tako humani kao što je Srbija bila humana 1885. godine.”