Imam skupe gaće šijo ih Versaće

Subotnje vedro jutro najavljivalo je vreli letnji dan u prestonoj Kanberi. Na petnaestak kilometara od glavnog grada Australije na velikom prostranom imanju je srpski manastir „Sveti Sava”, nekada centar Slobodne srpske pravoslavne crkve.

Ovde je jednom godišnje, uoči dana „Svetog Save”, znači krajem januara, baš u najvrelije vreme u Australiji, jedno od najvećih okupljanja srpske zajednice,  „Srpski svetosavski omladinski festival” ili u narodu poznat kao kanberski vašar.

Najveći deo gostiju je zauzeo stolove ispred manastirske sale i kuhinje koji su prekriveni metalnim krovom. Od ranog jutra počelo je pečenje prasića i jagnjića, a majstori bureka su na sabajle izbacivali svoje proizvode, roštiljdžije su isto tako već imali za one najgladnije stigle iz Sidneja spremne ćevape, kobasice, ražnjiće...

Narodni orkestar sa obaveznom pevaljkom, došao čak iz dalekog Brizbejna, čekao je da se u obližnjoj manastirskoj crkvi završi arhijerejska liturgija kojoj su pored nadležnog vladike Milutina prisustvovali gotovo svi sveštenici iz Australije i, tu i tamo, po neki vernik. Po strogim pravilima pravoslavnog manastira muzika može da počne tek kada se liturgija završi, a preosvećeni vladika pred vernim narodom pod metalnim krovom održi prigodni govor i svečano otvori Srpski omladinski svetosavski festival.

Na fudbalskom terenu, odmah tu do centra događanja su brojni štandovi sa suvenirima, ikone, popularne pravoslavne brojanice, slike Mladića, Karadžića, majice sa likom Đokovića, opanci. Ipak, ubedljivo najveća od svih, kao neka mala robna kuća, u najvećem mogućem svadbarskom šatoru, centralna prodavnica CD-a uz ogromni snažni razglas ispred.

Vladika sa svitom dolazi da održi govor, po malo u nezgodno vreme jer je baš stigla sveža tura ćevapa. Uviđavni gosti koji stojeći slučaju obraćanje svog duhovnog vođe ipak znaju da vladika neće dugo, pa znaju da i ćevapi neće baš mnogo ni da se ohlade.

Vladika bogougodno otvara festival uz par zamerki da ima nekih koji kritikuju rad crkve i da su to neprijatelji srpstva, ali uz obavezno podsećanje da danas  slavimo najvećeg Srbina, Svetog Savu koji sedi sa desne strane Boga i moli se za nas Srbe. Festival se otvara i započinje muzika a i narod seda i nastavlja da jede po malo ohlađene ćevape.

Muzika svira splet narodnih („Čuvah ovce pokraj rijeke Gruže..”) i nacionalnih pesama („Čiča Dražo da te nije bilo...”), a dok se estradna umetnica i njen kolega pevač odmaraju svi se uhvate u kolce.

U isto vreme aktivno traje i trgovina na mnogobrojnim štandovima a sa moćnog razglasa menadžer improvizovane muzičke robne kuće sve vreme pušta estradnog umetnika Di-Džej Krmka a koji je pretpostavljam vrlo popularan u srpskoj zajednici. Udarni hit, „Da sam žensko” pušta se gotovo bez prestanka na Festivalu a najprepoznatljiviji stih u toj pesmi je „Davao bi i starom i mladom, spavao bi s republičkom vladom, samo da sam žensko ja …”

Kao i na svim srpskih manifestacijama i ovde je uobičajna snažnija konzumacija alkohola, pogotovo dobrog australijskog piva koje leže na tropsku vrućinu. U sali se u isto vreme održava i nastup crkvenih folklornih grupa iz cele Australije.

Kako vreme prolazi gosti su sve raspoloženiji, nacionalne pesme potiskuju one narodne, ali razglas sa Di-Džej Krmkom, ipak, se dobro drži. U ponoć je po pravilima fajront (završetak subotnjeg izdanja Srpskog svetosavskog omladinskog festivala) pa narod polako odlazi.

Dok idemo ka kolima prolazimo pokraj razglasa gde se u tom momentu čuje glas Krmka i stih „imam skupe gaće šijo ih Versaće”, ali dok odlazimo sada se jače čuje narodni muzički ansambl „Vidiš mala onu tamo šumu, tamo ćemo zakrpiti gumu”.

Odlazimo pomalo umorni sa Srpskog svetosavskog omladinskog festivala gde smo proslavili ime našeg najvećeg svetitelja, koji Srbe voli i za njih se Bogu moli.

„Pukla guma, a rezerve nema”.

Predrag Vučinić, Melburn