Davorovim putem

Mno­gi se da­nas sla­žu u oce­ni da rvač Vik­tor Ne­meš (24) go­to­vo si­gur­no ide uta­ba­nim sta­za­ma svog ido­la, du­go­go­di­šnjeg ci­me­ra, naj­bo­ljeg dru­ga iz re­pre­zen­ta­ci­je – olim­pij­skog po­bed­ni­ka i svog bu­du­ćeg ku­ma Da­vo­ra Šte­fa­ne­ka. Po­sle naj­no­vi­jeg uspe­ha u Ka­spij­sku, na ko­jem je mla­di Sen­ća­nin osvo­jio sre­br­nu me­da­lju, op­šte je uve­re­nje da srp­sko rva­nje ne mo­ra da bri­ne za bu­duć­nost.

Pro­fe­sor Mi­lo­rad Dok­ma­nac, po mno­gi­ma idej­ni tvo­rac no­ve ge­ne­ra­ci­je na­ših naj­bo­ljih rv­ča, ko­ju je za­jed­no s po­koj­nim Bra­ni­sla­vom Pi­per­skim, pre jed­ne de­ce­ni­je se­lek­ti­rao na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin, imao je, sla­žu se mno­gi struč­nja­ci, od­lu­ču­ju­ću ulo­gu u raz­vo­ju ve­li­kog rvač­kog šam­pi­o­na. Te sud­bo­no­sne 2008. go­di­ne pro­fe­sor se sreo s ro­di­te­lji­ma dvo­ji­ce bra­će bli­za­na­ca Ma­tea i Vik­to­ra Ne­me­ša, ko­ji su ro­đe­ni 21. ju­la 1993. go­di­ne u Sen­ti, sa­mo s jed­nim za­dat­kom: da ro­di­te­lji od­lu­če u ko­je de­te će vi­še ula­ga­ti. Ri­zik je bio ogro­man, ali se na kra­ju is­pla­tio. Ta­ko je na ne­ki na­čin kre­nuo uz­let pet mi­nu­ta sta­ri­jeg bra­ta.