Međa, saksija i prolaz do groba

U sudskim arhivama ostale su zabeležene parnice u kojima su komšije prema presudi dobijale pravo da zajednički tavan koriste pre podne, po podne ili noću, kako ne bi bilo susretanja. Nebrojeni su sporovi gde se susedi sude za nekoliko centimetara oko međe ili čija je šljiva baš izrasla na međi.

Jednom čoveku sused je oteo deo njive, ogradio tarabom i posadio paradajz. Drugom su komšijske svinje pojele sav kukuruz, pa se branio da nije kriv on, nego svinje. Muka sa susedima nekad nisu pošteđeni ni pokojnici. Lazići su imali grobnicu na samom kraju seoskog groblja. Pored je bila grobnica nekih Mađara, koju godinama niko nije obilazio. Lazići su mislili da je i poslednji član te porodice sahranjen tu, sve dok se jednog dana u selo nije doselila gastarbajterska porodica i podigla liht roze kuću na tri sprata, čije je dvorište bilo puno gipsanih lavova, labudova i antičkih figura. Ispostavilo se da su ti ljudi potomci onih pokojnika iz grobnice pored Lazića.