Novi proboj Hezbolaha

Pritisnuti teškom senkom rata u Siriji, libanski birači su dobili priliku da prvi put posle devet godina izađu na birališta nadajući se raskidu sa sistemom političkog nepotizma, izlasku iz ekonomske stagnacije i smanjenju korupcije, ali slaba izlaznost potvrdila je visok stepen neverice da je to moguće. Jedina arapska zemlja Bliskog istoka sa snažnom parlamentarnom tradicijom, koja je omogućavala da gotovo svaka od 18 različitih etničkih ili verskih zajednica bude predstavljena na odgovarajući način, potvrdila je da je apatična, ali i podeljena.

Rat u Siriji postavio je libanske stranke ili uz Hezbolah ili protiv Hezbolaha. U takvom ambijentu, najveći uspeh ostvarili su upravo hezbolasi.

Moćna šiitska militantna grupa i politička stranka bliska Iranu je prema prvim izveštajima zajedno sa partnerima osvojila najmanje 67 mandata u parlamentu od 128 mesta koja ravnomerno dele hrišćani i muslimani.

To što su hezbolasi zajedno sa šiitskim pokretom Amal predsednika parlamenta Nabiha Berija i hrišćanskim Slobodnim patriotskim frontom predsednika države Mišela Auna osvojili preko polovine mesta u parlamentu aktiviralo je alarme u SAD i u Izraelu, gde najviše strahuju od širenja iranskog uticaja i stvaranja tzv. šiitskog polumeseca od Teherana do Mediterana.

U parlament se vratio i znatan broj miljenika Damaska iz vremena kada je Sirija 15 godina kontrolisala Liban po završetku građanskog rata. Tako je 4,5 miliona Libanaca umesto očekivanog ekonomskog oporavka sada suočeno sa pojačanim rizikom konflikta Izraela i Hezbolaha koji su leta 2006. već vodili kratak ali razoran rat, ali i moguće obnove rastućeg uticaja Sirije.