Gluma je njena bajka

Mogla je da postane farmaceut, svi su u porodici to od nje očekivali, ali Maja Šipovac odlučila se za svoju bajku – da postane glumica. Rođena je 1990. godine u Sarajevu, a ratne okolnosti uslovile su da dve godine živi u Nemačkoj. Završila je Akademiju scenskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Nebojše Bradića. „Nadrealna televizija” je njena prva serija, a „Santa Maria della Salute” prvi film.

Glumu je zavolela kao gimnazijalka, čitajući Jesenjina i Puškina na sceni Ruskog doma, gde je igrala u mnogim predstavama na ruskom jeziku, koje je organizovala Prva beogradska gimnazija. Njena profesorka ruskog jezika Slatka Vučinić bila je oduševljena Majinim interpretacijama čuvenih dela ruskih pisaca, a sličnog mišljenja bila je i profesorka književnosti Vesna Šami, koja se na jednom času izvinila učenicima: „Nikada ovo nisam uradila, ali sada moram.” I... upisala joj peticu u dnevnik – za Zmajeve „Đuliće uveoce”.

„Ti lepo govoriš ruski. Nemoj da se usmeravaš prema željama porodice jer bi bilo šteta...”, govorile su joj. Ali...

– Gluma je pobedila! – kaže Maja Šipovac.

Drugarica Lenke Dunđerski

Vatreno krštenje je imala u „Nadrealnoj televiziji”. I bio je to jedan lep početak i uvod za veće uloge koje je dobila – u serijama „Zvezdara”, „Sinđelići”, „Senke nad Balkanom”, „Ubice mog oca”, „Santa Maria della Salute”. Sada je gledamo u serijama „Komšije” i „Dobrodošli u Orijent ekspres BiH”. Prvu prikazuje Radio-televizija Srbije, drugu i Radio-televizija Republike Srpske i privatna TV 1.

Ostavlja utisak ozbiljne i odgovorne osobe, što je gotovo neuobičajeno za njenu glumačku generaciju.

Ne skriva da je imala veliku tremu kada je snimala prvu scenu u „Santa Maria della Salute” – smrt Lenke Dunđerski. Igrala je njenu najbolju drugaricu Branku Savić. Plašila se da će glas da joj zadrhti jer je taj njen prvi kadar gledalo 170 glumaca. I kada se snimanje završilo, rekla je sebi: „E, sada ću da uživam.” Priča nam da je s glumicom Vajom Dujović, drugom Lenkinom prijateljicom, lepo sarađivala. Snimali su najviše u Novom Sadu, vladao je red, rad i disciplina. A onda je došla i premijera filma, bilo je radosti, sreće, zadovoljstva, smeha... sve se to pomešalo. Uz to, njena Branka Savić donela joj je prvu nagradu u karijeri – nagradu Fedisa (Festival domaćih igranih serija) za zapaženu ulogu.

Pitamo je šta sve mladi glumac može da nauči od tako iskusnog reditelja kao što je Zdravko Šotra:

– Mnogo toga! – kaže bez razmišljanja. – Bilo mi je zanimljivo da vidim kako vodi glumce kroz uloge i šta je njemu bitno u tim ulogama – i iz toga sam učila. On je čovek koji voli glumce. Ta energija koju razmenjuje s nama jako je topla i pozitivna. I u „Senkama nad Balkanom” Dragana Bjelogrlića bilo je uzbudljivo. S radošću sam prihvatila ulogu bolničarke Jelisavete. Bila sam bolničarka jednog princa – Đorđa Karađorđevića, koga je odlično odigrao glumac Žarko Laušević. Iako se snimalo po ciči zimi, bila sam dvadeset sati na snimanju. Gledala sam kako se na pozornici smenjuju kolege, učila i oduševljavala se njihovim radom.

A kako se snašla kao instruktorka aerodensa Ines u drugoj i trećoj sezoni serije „Sinđelić” (Prva TV)?

– Uh, nije bilo lako. Znate zašto, jedva smo pronašli instruktora za aerodens. U Srbiji ih je malo. To je mešavina aerobika i plesa. Traži dosta energije, dobru kondiciju, brze pokrete. Zahvaljujući ovoj seriji, danas znam da pomalo sviram gitaru. Imala sam časove gitare, učila sam od profesionalnih svirača.

Dobrodošla u Orijent ekspresu

Čujemo da je jedinica i da svojim najmilijima nije dozvoljavala da je gledaju dok igra na ispitima. Sve do „malog debija” na Maloj sceni Narodnog pozorišta...

– Bila je to moja diplomska predstava „Gospodar Puntila i njegov sluga Mati” Bertolda Brehta, a u publici su prvi put sedele majka Željka, tetka Snežana i sestra od tetke Danica. Nosila sam masku, brkove i šešir, prvi put sam igrala muškarca – advokata, pa još i jednu šašavu apotekarku. Glas sam promenila. Niko nije mogao da me prepozna. Uživala sam. Svojima nisam ništa rekla. Slatko su se smejali. Po završetku predstave žalile su se što ih više nisam zvala. Moji roditelji su ekonomisti, a rođaci lekari. Mislili su da ću biti u farmaciji jer pamtila sam nazive neobičnih lekova.

Sreću sam imala i da zaigram u jednom stranom filmu, indijskom – „Vivegam” (mudrost). Čuvena produkcija Bolivud snimala ga je letos u Srbiji. Tako sam bila u prilici da upoznam čuvenog glumca Adžita Kumara. U ovom akcionom filmu igrala sam spikera. Eto, posla ima. Osećam se dobrodošlo u Orijent ekspresu. Moja Lana, šminkerka i vlasnica studija za lepotu i stajling je pred novim zadacima, pripremam se uveliko, uskoro počinje snimanje drugog ciklusa. A tu su i „Komšije”, gde igram strogu učiteljicu Ljubicu...