Štednja na duži period

U razvijenim zemljama Evrope i SAD svaki građanin ima u proseku više od jedne polise životnog osiguranja, dok je u nekim državama na najvišoj lestvici važnosti privatno zdravstveno osiguranje. Tržište osiguranja u Srbiji manje je razvijeno u odnosu na neke od zemalja regiona i EU, ali poslednjih godina beleži se rast od šest posto godišnje.

Naša sagovornica Gordana Bukumirić, predsednica Izvršnog komiteta direktora Unika osiguranja, za „Magazin” ističe da je potrebno još vremena, strpljenja, edukacije građana, izmena u zakonskoj regulativi i poreskih olakšica da bi došlo do porasta osiguranja.

1. Kako biste u brojkama najkraće opisali industriju osiguranja kod nas?

U Srbiji posluje 15 osiguravajućih kompanija, a godišnja premija po glavi stanovnika iznosi nepunih 110 evra. Najveći deo, više od 35 posto ukupne premije, odnosi se na obavezno osiguranje automobila, osam procenata građana ima životno osiguranje, sedam odsto je onih koji su osigurali svoje domaćinstvo, oko dva odsto se odlučilo za privatno zdravstveno osiguranje. Neki bi rekli, ne baš sjajna situacija, ali i to je šansa i veliki potencijal za razvoj tržišta.

2. Kakva sve dobrovoljna osiguranja postoje?

Jedina vrsta obaveznog osiguranja jeste takozvano osiguranje od autoodgovornosti prema trećim licima, kao i osiguranje putnika u javnom prevozu. Sve ostale vrste su dobrovoljne, tako da građani po svojoj želji i mogućnostima mogu da osiguraju svoj stan ili kuću, kasko osiguraju vozilo, ugovore privatno zdravstveno ili životno osiguranje, osiguraju se od posledica nesrećnog slučaja ili ukoliko putuju u inostranstvo kupe putno osiguranje.

3. Kakve su prednosti dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i zašto imamo samo dva odsto osiguranika?

Razlog može da bude neinformisanost, nedovoljna promocija ovog vida osiguranja, ali i zablude da je dobrovoljno zdravstveno osiguranje dostupno samo građanima sa višom platežnom moći. Međutim, statistički podaci za Srbiju pokazuju da prosečno godišnje za zdravstvene usluge u privatnom sektoru potrošimo 300 evra. Za isti ili znatno niži godišnji iznos, zaključenjem dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja može da se obezbedi lečenje u više od 600 privatnih i državnih zdravstvenih ustanova.

4. Da li je posle elementarnih nepogoda i poplava veći broj građana osigurao svoje kuće i uopšte imovinu?

Nismo izvukli pouke posle velikih poplava koje su pogodile Srbiju 2014. godine. Osiguranje od posledica poplava nimalo nije povećano u poslednje tri godine. Kod nas samo osam odsto građana osigurava svoje kuće i stanove ili poslovne objekte od posledica vremenskih nepogoda. Od tog broja, prema našem iskustvu, svega petina domaćinstava izdvaja novac za osiguranje od posledica poplava.

Da osiguranje domaćinstva može da priušti skoro svaki prosečan građanin govori i podatak da je za osiguranje kuće od 100 kvadrata, za osiguranje građevinskog objekta i stvari domaćinstva potrebno izdvojiti oko 110 evra godišnje, u zavisnosti od građevinske vrednosti objekta. Ako bismo to pretvorili u mesečne izdatke, vidimo da je reč o sumi nešto manjoj od 10 evra mesečno.

5. Koje biste vidove osiguranja preporučili građanima?

Na prvom mestu građani treba da zaštite svoju imovinu – stan ili kuću, jer je reč o velikim vrednostima koje su sticane godinama, decenijama, pa čak i generacijama, a mogu da se unište tokom samo jednog dana. Prvo je važno da se sklopi ugovor o osnovnom osiguranju od požara, izliva vode, provalne krađe, udara groma, oluje... U zavisnosti od toga gde se objekat nalazi, može se napraviti i dodatno osiguranje od poplave ili zemljotresa.

Takođe, građane bismo savetovali da obavezno zaključe kasko osiguranje svojih vozila, jer im je na taj način pokrivena i šteta nastala od poplava. Ali, i životno osiguranje, kao oblik štednje i finansijske zaštite porodice, treba da bude na listi prioriteta svakog prosečnog građanina.

6. Kakva je situacija kada je reč o životnom osiguranju?

Ponuda životnog osiguranja u Srbiji znatno je bolja u odnosu na onu koja je postojala pre samo pet godina. Prema podacima kojima raspolažemo, trenutno životno osiguranje u Srbiji uplaćuje nešto više od 600.000 građana. To je u odnosu na ukupan broj stanovnika znatno niže od evropskog proseka. Visina premije osiguranja koju naši građani godišnje ulažu u osiguranje i do nekoliko desetina puta je manja od proseka u Evropi i iznosi 110 evra po stanovniku. Ispred nas su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, kao i Hrvatska sa premijom po stanovniku od oko 300 evra, koliko ima i Mađarska.

7. Da li građani dovoljno znaju šta dobijaju osiguranjem imovine i života?

Životno osiguranje je jedan od najboljih i najstabilnijih vidova štednje na duži period, uz garantovane prinose u ovim nepredvidivim vremenima.

Uzmimo za primer poređenje štednje u bankama i ulaganje u životno osiguranje: kamata na štednju u većini banaka u Srbiji je nula ili blizu nule. Sa druge strane, osiguranje je efikasan način da uložite novac, sa pozitivnom kamatnom stopom, a da je vaš kapital osiguran i bezbedan na veoma dug period. Nećete naći nijedan drugi način investiranja koja vam daje rast uz ovoliku sigurnost i stabilnost. Uprkos svemu navedenom, građani se i dalje pretežno opredeljuju da drže štednju u banci umesto da investiraju u životno osiguranje.

8. Vi hoćete da kažete da je isplativije da ulažemo novac u osiguranje nego da ga čuvamo u bankama?

Za razliku od štednje u bankama, osiguranje ima dodatnu vrednost: pored štedne komponente, tu je važno pokriće rizika neželjenih događaja, tako da se u skladu sa tim može reći da je isplativije. To je takođe i investicija u budućnost, gde se u slučaju nastanka neželjenih događaja obezbeđuje finansijska sigurnost kako pojedinca, tako i njegove porodice.

Od ukupne štednje u Srbiji, prema podacima kojima raspolažemo, 95 odsto se nalazi kod banaka na štednji. Po dva procentna poena pripalo je životnom osiguranju i investicionim fondovima i onaj jedan jedini uzeli su dobrovoljni penzioni fondovi.

To govori da je Srbija izvanredan potencijal u pogledu razvoja životnog osiguranja, ali u „industriji osiguranja” svi moraju da nađu svoj interes – građani, država i osiguravajuće kuće, i to na veoma duge staze.

9. Šta biste još preporučili prosečnoj srpskoj porodici? Od čega treba da se osiguraju?

Da bi dom u potpunosti bio obezbeđen, uz osiguranje stana ili kuće tu je i osiguranje za slučaj hitnih kućnih intervencija koje uz simboličnu nadoknadu obezbeđuje i najbolje majstore 24 sata dnevno, 365 dana u godini.

Nezaobilazno je i putno osiguranje, koje posebno dobija na značaju kada imamo u vidu porodična letovanja i zimovanja.

Iznenadni zdravstveni problemi ili nezgode su stvari o kojima niko ne želi ni da razmišlja dok je na putovanju. Troškovi najjednostavnijih zdravstvenih usluga u inostranstvu mogu da dosegnu i do nekoliko stotina evra. Tako na primer zdravstveni pregled u Grčkoj može da vas košta 250 evra, a u Turskoj čak i do 600. U slučaju ozbiljnije iznenadne bolesti ili povrede koja zahteva boravak u bolnici, taj iznos može da dosegne sumu od 400 evra u Grčkoj, a u Turskoj čak i do 2.000 evra dnevno.

10. Da li je to putno osiguranje skupo?

Putno osiguranje nije velika investicija, a pruža pokriće troškova neophodnog lekarskog tretmana za vreme boravka u inostranstvu. U proseku, po danu boravka u inostranstvu potrebno je izdvojiti jedan evro. Pa tako porodična polisa za dvoje dece i dvoje odraslih za deset dana boravka u Evropi košta oko 3.503 dinara, i to s pokrićem do 30.000 evra po članu porodice.

Najviše „riziko” osiguranja

– Najveći broj građana životno se osigurava prilikom uzimanja stambenih kredita, jer je to često jedan od uslova za dobijanje kredita. Reč je o „riziko” osiguranju koje traje onoliko dugo koliko i stambeni kredit. Pruža potpunu zaštitu porodici u slučaju da tokom perioda otplate dođe do smrti korisnika kredita kada obavezu isplate preostalog kredita umesto porodice preuzima osiguravajuća kompanija – objašnjava Gordana Bukumirić.

Poplava i izliv iz kućnih instalacija

Treba praviti razliku od poplave kao elementarne nepogode i poplave zbog pucanja vodovodne cevi u stanu ili kući. Osiguranje od poplava kao elementarne nepogode dodatno se ugovara uz osnovno osiguranje imovine i doplata iznosi nekoliko evra godišnje za građane. Standardno osiguranje imovine pokriva osiguranje građevinskog objekta i stvari domaćinstva od osnovnih rizika, kao što je požar, izliv vode iz instalacija, oluja, udar groma, manifestacije i demonstracije.

Uz osiguranje stana i popravke

Vidovi osiguranja kakvi postoje kod nas ne razlikuju se od onoga što se nudi bilo kom drugom građaninu Evrope. Osiguravajuće kompanije nude i određene prateće usluge i tako klijentima obezbeđuju dodatnu vrednost. Na primer, uz osiguranje stana, u ponudi je i osiguranje hitnih kućnih intervencija ili uz kasko osiguranje osiguranje guma, pomoć na putu i slično.