Kad krpelj ubode, dug put do analize

Iskus­tva sa kr­pe­lji­ma ima­li su ovih da­na, iz­gle­da, mno­gi Be­o­gra­đa­ni. Me­đu nji­ma i pot­pi­sni­ca ovih re­do­va. Gde me je i ka­ko ta kr­vo­pi­ja pro­na­šla, ni­je mi baš osta­lo ja­sno, jer je je­di­na ze­le­na po­vr­ši­na na ko­joj sam bo­ra­vi­la bi­la ma­li trav­njak na Dor­ćo­lu. Ka­ko se za­ka­čio za pot­ko­le­ni­cu osta­la mi je enig­ma jer sam no­si­la pan­ta­lo­ne sa du­gim no­ga­vi­ca­ma i do­ko­le­ni­ce. Osta­la sam za­te­če­na ka­da sam slu­čaj­no ot­kri­la tu ma­lu kr­vo­pi­ju.

U pr­vi mah sam po­mi­šlja­la na to da ga sa­ma uklo­nim pin­ce­tom, ali ka­ko mi je pri­lič­no du­bo­ko za­rio ri­li­ce u ko­žu, od­u­sta­la sam. Po­moć sam po­tra­ži­la u obli­žnjem do­mu zdra­vlja. Sa šal­te­ra su me upu­ti­li u so­bu za in­ter­ven­ci­je, gde me je pri­mi­la se­stra.

Po­gle­da­la je kr­pe­lja, okre­nu­la se ka in­stru­men­ti­ma i uze­la ga­zu na ko­ju je ne­što na­su­la.

Ni­sam re­a­go­va­la jer sam po­mi­sli­la da je reč o ne­kom ulju ko­je se, ka­ko sam pro­či­ta­la na in­ter­ne­tu, po­ja­vi­lo i od ko­ga kr­pelj ne po­vra­ća sa­dr­žaj pri­li­kom oma­mlji­va­nja. Is­po­sta­vi­lo se da je kr­pe­lja „one­sve­sti­la” me­di­cin­skim ben­zi­nom. Se­stra je dva, tri pu­ta pre­šla ga­zom pre­ko kr­vo­pi­je i on je ot­pu­stio svo­je ri­li­ce. Iz­va­di­la ga je bez pro­ble­ma i re­kla da mo­gu, ako že­lim, da ga od­ne­sem na ana­li­zu na Voj­no­me­di­cin­sku aka­de­mi­ju. Po­mi­sli­la sam – šta ima da ga no­sim, ali mi je pro­šla kroz gla­vu pri­ča mo­je ko­le­gi­ni­ce. Nje­nom de­te­tu su kr­pe­lja iz­va­di­li uz po­moć teč­nog sa­pu­na, ali su joj pr­vi put uka­za­li na mo­guć­nost da ova na­past mo­že i da se ana­li­zi­ra.