Studenti – lek protiv starosti

11. 05. 2018. 08:15

Бранислав Боричић (Фото из приватне архиве)

Studentima Ekonomskog fakulteta u Beogradu matematiku, jedan od najtežih predmeta, predaje profesor dr Branislav Boričić i oni ga, na društvenim mrežama, umesto žalbama obasipaju pohvalama.

– Potreban je veliki napor da se dostigne znanje neophodno za pozitivnu ocenu i zato nije visoka prolaznost. Uvek je važno da, onima koji su položili, obrazložim zašto su dobili sedam, a ne osam ili zašto osam, a ne devet. Ali, i onima koji nisu položili da obavezno objasnim zašto pet, a ne šest. Ne želim da iko ima bilo kakvu sumnju i da pomisli „mrzi me profesor i zato me oborio”. Onda njihova situacija nije neizvesna. Jer, ako nauče još to što im nedostaje u znanju, mogu da budu sigurni da će položiti. To je fer odnos koji moji studenti prepoznaju – naglašava naš sagovornik.

U korak sa mladima

Profesor povremeno u nastavu uvede i poneki nestandardni potez kako bi matematiku učinio bližom.

U rodnom Ivangradu maštao o astronomiji

Rođen je 12. maja 1955. godine u Ivangradu. Sa nazivima koji su obeležili njegovo detinjstvo i mladost živi, i ne želi da ih menja. Bio je, kaže, maženo i paženo dete.– Ja sam onaj slučaj koji je progovorio u sedmoj godini kad sam rekao „ova supa je neslana”. Do tada nijesam imao primjedbi. Šalu na stranu, moji roditelji, otac je bio publicista, a majka profesor geografije u gimnaziji, prilično su štitili moje dve starije sestre i mene. Tata je prošao posleratna golootočka proganjanja, međutim, dok nismo odrasli bili smo brižljivo čuvani od te porodične traume.U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju.– Hteo sam da studiram astronomiju, ali su se sticajem okolnosti moja dokumenta našla na grupi za matematiku Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nikad se nisam pokajao zbog toga – kaže staloženo.

– Sa grupom studenata radio sam adaptaciju ideje opisane u doktorskoj tezi Imre Lakatoša, logičara i filozofa koji je predavao u Londonskoj školi ekonomije sedamdesetih godina prošlog veka. Demonstrirali smo čas na koji učitelj dođe nespreman, pa učenici preuzimaju stvar u svoje ruke. Kad sam video koliko ideja imaju da se taj tekst obogati i da se ubace duhovite opaske, dao sam studentima prostora da improvizuju. Ispostavilo se i da divno pevaju, pa se ta predstava pretvorila u pravi mjuzikl i svi su jedva čekali da dođu na probu. Tako su čisti čas matematike doživeli kao zabavu i sa lakoćom su savladali vrlo tešku lekciju – otkriva naš sagovornik.

Priznaje da generacije studenata koje dolaze svake školske godine nije jednostavno pratiti.

– Ja fizički i biološki starim, a moji đaci uvek imaju 19 godina. Oni mi ne daju da duhom odem iz njihovog vremena. Da bih sa njima mogao da ostvarim elementarnu komunikaciju, hteo ne hteo, morao sam da prihvatim sve što nova generacija donosi. Novi sleng, društvene mreže, pametne mobilne telefone...

Porodični i profesionalni život profesora Boričića se prepliću.

– Nekad do zore u svojoj sobi pripremam zadatke, to je i dalje moje radno vreme. Posao profesora univerziteta podrazumeva i praćenje nauke, neprekidno inoviranje znanja i pokušaj da se ti savremeni tokovi nekako „prežvaću” i prenesu mladim ljudima. Ali, kada odaberete profesiju koju volite, onda je od manjeg značaja koliko vremena provodite radeći, koja je plata i da li ste na godišnjem odmoru ili niste. I na more sa sobom nosim puno knjiga. Na plaži sam uglavnom negde u hladovini, čitam ili pišem. Ne osećam umor. Kad puno, ali pošteno radite, onda spavate dubokim snom koji vas relaksira i lansira u novi dan sa novim idejama i elanom – poručuje.

(Foto iz privatne arhive)

Za profesiju učitelja koji đacima prenosi znanje Boričić se odlučio s puno poštovanja. Po njegovom mišljenju odnos učitelja i đaka vrlo je sličan odnosu roditelja i deteta.

– Ne postoji biološka veza, ali postoji suštinski uticaj učitelja na svog đaka kroz njegovo vaspitavanje i obrazovanje. Zadovoljstvo kad učitelj vidi da je njegov đak uspešno savladao gradivo, a posebno ako je nadmašio svog učitelja u znanju, slično je onom koje oseti lekar kad izleči pacijenta – siguran je.

Zašto je važna matematika

– Mi sada školujemo studente za zanimanja koja će postojati kroz deset godina, a ni ime im ne znamo. Zato je važno da đake „naoružamo” takozvanim prenosivim znanjima i kritičkim mišljenjem. Mnogi ljudi ne prepoznaju njihov značaj. I meni je, recimo, kao učeniku srednje škole izgledalo besmisleno da učim latinski, jedan mrtvi jezik koji ne služi za komunikaciju. Sto puta sam svojim roditeljima postavio pitanje: „Kad će mi ovo zatrebati”. Tek kasnije postalo mi je jasno da smo kroz latinski naučili gramatiku koja nam pomaže da svaki novi strani jezik mnogo jednostavnije ubacujemo u sopstvenu korpu znanja. Slično je sa matematičkom logikom. Matematika je osnova za ispravan način rasuđivanja, nije to samo puko računanje. Posebno je tu važan primer geometrije, koja hiljadama godina nalazi svoje mesto u školskim programima, jer objedinjuje u sebi reč, sliku i apstrakciju. Sada i meni studenti često postavljaju isto ono pitanje. E pa, „kad porastu, kašće im se samo” – dodao je uz osmeh.

Nedavno naš sagovornik je po treći put, izabran za dekana Ekonomskog fakulteta.

– Ovu funkciju doživljavam kao visoku ocenu mog dosadašnjeg rada. Tim pre što sam poverenje dobio tajnim glasanjem od svojih koleginica i kolega. Na Ekonomskom fakultetu u toku je transformacija studijskih programa, koja je stigla do kritične faze kada bi mogla da bude zaustavljena ili nastavljena na neki drugi način, što moj tim i širi krug nastavnika fakulteta, ne bi želeo. To je bio razlog da prihvatim kandidaturu. Naš fakultet narednih godina će napraviti iskorak ka modernijim sadržajima studiranja – objašnjava naš sagovornik.

Dobitna kombinacija

Osim toga nastavlja se partnerstvo sa Londonskom školom ekonomije, svakako najboljom u toj oblasti u Evropi, i među najboljih pet na svetu. Proces kvalifikacija traje, kaže Boričić, nekoliko godina.

– Pre uspostavljanja partnerstva u Londonu su razmatrali kompetencije naših profesora, došli su da vide kakvu biblioteku i čitaonicu imamo, kako izgledaju učionice i kako se održavaju nastava i ispiti. Onda su nam pružili ruku. Početak tog partnerstva je novi program osnovnih studija, njihov je trogodišnji, naš četvorogodišnji, koji se kod nas, u Kameničkoj 6, paralelno izvodi na engleskom i srpskom jeziku. To je dobitna kombinacija, jer studenti koji završe po tom programu dobijaju diplome Londonskog univerziteta i Univerziteta u Beogradu i, što je najvažnije, gde god se pojave moći će da se zaposle.

Kako je naučio grčki

Prema grčkoj mitologiji, pesnicima, filozofima, matematičarima, profesor Boričić gaji poseban odnos.

– Grčka kultura je riznica. Okolnosti lične prirode „naterale” su me da počnem da učim i grčki jezik. Kada sam upoznao njihovu savremenu književnost, otkrio sam potpuno novi svet, koji sam želeo da podelim sa Srbima i upustio se u prevođenje. Taj posao je mukotrpan. Neizvesno je koliko će prevod biti veran originalu. Prilično sam usavršio grčki dok sam nekoliko godina predavao matematiku i logiku na Kritskom univerzitetu u Iraklionu i u Patrasu. Ipak, prevode sa grčkog na srpski, kao i sa srpskog na grčki uvek radim zajedno sa suprugom, koja je Grkinja. Odrastajući u bilingvalnoj porodici i naše ćerke su u mogućnosti da dobre grčke književnike, kao i srpske, mogu da čitaju na izvornom jeziku.

Supruga je iz Sereza, grada, 60 kilometara udaljenog od Soluna.

– Često idemo da posetimo njenu porodicu. Niti se tamo ja osećam strancem, niti me oni tako doživljavaju. Uključim grčke vesti i pratim dnevnopolitička zbivanja na njihovim televizijama. Potpuno zanemarim šta se kod nas dešava. Dođe do potpune transformacije svesti i percepcije stvarnosti. To mi pomaže da malo relativizujem stvari i tamo, i ovde – otkriva naš sagovornik.