Nemoć iračkih birača

Iračani danas izlaze na birališta da bi izabrali četvrti parlament od pada Sadama Huseina pre 15 godina, ali i dalje su prepušteni strahu od neizvesne budućnosti, obnove etničkog i sektaškog nasilja, političke stagnacije, endemske korupcije i neefikasnog upravljanja. „Ujedinjen”, „stabilan” ili „prosperitetan” pojmovi su teško primenljivi na postsadamovski Irak koji decenijama ne uspeva da smiri tenziju između tri najveće entičke i verske grupe: većinskih šiita i manjinskih sunita i Kurda.

Atmosferu pred prve izbore posle decembarske pobede nad kalifatom Islamske države karakteriše pesimizam. Iako je centar nezadovoljstva usmeren prema političkoj klasi koja sebi želi da produži opstanak za još četiri godine, opšte je uverenje da se nova administracija neće izboriti sa hroničnim problemima zemlje, a da birači tu ništa ne mogu da promene.

Javnost smatra da nijedan od vodećih kandidata ne zaslužuje važne funkcije. Premijer Hajdar el Abadi dočekan je na nekim mitinzima ljutitim protestima koji su se završili gušanjem sa njegovim obezbeđenjem. Abadi traži novi mandat, a glavni rivali su mu njegov prethodnik Nuri el Maliki i general Hadi el Amiri, lider paravojne koalicije bliske Iranu.