Oda odbačenima i neželjenima

71. KAN
​Kan – Jedan od filmova koji su već na samom početku 71. Kanskog festivala osvojili srca i publike i kritičara jeste egipatski debitantski film „Jomedin” mladog scenariste i reditelja sa umetničkim imenom A. B. Šavki, kao snažno, pozitivno i iznad svega humano ostvarenje, filmska oda svim odbačenim i neželjenim ljudima i njihovom pravu na jednakost i sreću.

Tridesetdvogodišnji filmski autor čije je pravo ime Abu Bakr Šavki, rođen je u braku između Egipćanina i Austrijanke, studirao je političke nauke u Egiptu i film u Njujorku i već se proslavio kratkim i dokumentarnim filmovima „Stvari koje sam čuo u sredu”, „Mučenički petak” i „Kolonija” koji su prikazivani širom sveta. Prošle godine radio je i kao konsultant na televizijskoj seriji „Kuglana” („The Looming Tower”), koja je premijerno bila prikazana na ovogodišnjem Berlinalu. Film „Jomedin”, sa kojim se takmiči za „Zlatnu palmu” 71. Kana, njegovo je prvo dugometražno igrano delo. Filmska priča o gubitnicima i autsajderima koji odrastaju sa svešću da svet odbija da ih prihvati, ali da ipak u takvom svetu postoje trenuci humanosti i milosti. Šavkijeva priča je priča o Bešaju i malenom Ahmedu, stanovnicima neobične kolonije za leprozne u pustinji Egipta...

Zaista postoji kolonija leproznih u Egiptu?

Da, postoji, velika Kolonija Abu Zabal za obolele od lepre u pustinji severno od Kaira. U njoj živi više od hiljadu i petsto ljudi i većina njih je izlečena, ali i dalje ostaju tu gde jesu jer se pribojavaju ponovne odbačenosti od društva. Sama kolonija je zanimljivo mesto za život. Tu postoji psihijatrijska bolnica, sirotište, deponija na kojoj rade njeni stanovnici i od toga mogu skromno da žive. U samoj koloniji koja je grad za sebe, nisu svi leprozni. Tu žive i mnoge porodice obolelih. Ova drevna bolest nažalost još postoji, ali se drži pod kontrolom i zahvaljujući savremenoj medicini biće iskorenjena.