Crno i belo u svetu duginih boja

Kan- Polako hladi kiša koja je nemilice počela da pada. I ovaj novi, nemili pariski događaj napada nožem pojačava nervozu, bezbednost je na festivalu dodatno pojačana. Sa stalnim pretresima garderobe i torbi pred ulazak u dvorane više se niko ne šali. Atmosfera na Kanskom festivalu ove godine je dostigla svoju kritičnu tačku. Grad je noću prilično pust, one čuvene kanske euforije nema, niti velikih gužvi na samoj Kroazeti.

                                                        ***

 Ni u samim dvoranama, bar za sada, sedišta nisu popunjena do poslednjeg mesta, ali to ne znači da u njima nije zanimljivo. Do sada viđeni filmovi u glavnom takmičarskom programu možda nisu remek-dela, ali nisu ni za potcenjivanje. Naprotiv. Uz vrlo dobar egipatski debitantski film „Jomedin” A.B. Šavkija, do sada se najviše izdvojio „Hladni rat” poljskog reditelja i oskarovca Pavela Pavlikovskog (Oskar za film „Ida”), gorko-slatka ljubavna crno-bela priča koja se gotovo sudbinski plete oko neusklađenog para u strasnoj i stresnoj vezi. Ovo je istovremeno i romantičan i realistički film o destruktivnoj moći erosa, čija se dramska radnja odvija u periodu od 1949. do 1960. godine, dakle u vreme kada je Poljska bila iza one hladnoratovske „gvozdene zavese”.