Kvizovi „Prijatelja zvezda"

Moj rođak Ljuba Gođevac je prvi u Beogradu imao fabriku koja je sastavljala radio-aparate. Posedovao je licencu „Oriona”. Radio je bio naša porodična priča. Bio sam đak beogradske gimnazije „Sveti Sava”, koja je još od 1936. godine imala svoju radio-stanicu i legendarni direktor Aleksandar Cipruš nam je dozvoljavao da pravimo male emisije o tome šta rade razne sekcije, kakve se radne akcije pripremaju, čitali smo i pesme..., a ja sam pravio svoje prve radio-kvizove, igrice...

Kada je Cipruš otišao, a na mesto direktora došla Natalija Stanković, desilo se da tada popularni list „Sport i svet” organizuje prvi domaći test-kviz. Sećam se da me je te 1960. pozvala direktorka i upitala da li moj razred može da učestvuje u testiranju. „Dobili smo poziv, učestvuje 200 gimnazija iz cele Jugoslavije...”, rekla je. Popunimo mi testove i ja budem pobednik jednog kola, u kome je trijumfovao i moj razred. Uđemo u finale i – razred pobedi a ja osvojim treće mesto. Godine 1961. osnovao sam list „Susret”, sledeće postao generalni sekretar OKUD „Ivo Lola Ribar”, a već u 22. sam bio pomoćnik direktora za program Doma omladine. Sa Đorđem Ristićem sam 1966. osnovao i Beogradsku reviju amaterskih malih scena (BRAMS). Tih šezdesetih godina Beograd, Srbija i Jugoslavija počeli su medijsko otvaranje. Organizovane su čak dve Gitarijade.

Priča nam to Nikola Nešković, vrhunski majstor za kviz-emisije, i nekada čuveni „Prijatelj zvezda”, voditelj i autor jedne od najslušanijih emisija Radio Beograd 2. Trenutno se emituju tri njegova kviza: „Slagalica”, „Naslovna strana” i „Totalni obrt”.

– U porodici Nešković nikad nije bilo dosadno – priseća se. – Učilo se i kroz igru. Tata mi kaže: Ja bolujem od Ajzenhauerovog sindroma. A ja ne smem ni da pitam šta je to.

– Bio je strog?

– Nije – smeje se. – Očekivao je da to sam otkrijem. Na njegovom pisaćem stolu pronađem memoare „Od invazije do pobede” Dvajta D. Ajzenhauera, komandanta savezničkih snaga u Zapadnoj Evropi za vreme Drugog svetskog rata a kasnije i predsednika SAD. Pročitam knjigu i dođem do dela gde je pisalo: Pozlilo mu je, lekari su ga pregledali, detaljno. „Srce je dobro, gospodine Ajzenhauer, ali imate male aritmije. Premoreni ste. Za vas je sve ovo bilo stresno. Odmorite se uveče, uz jednu čašu burbona „for rouzis”. I tako ja odem u radnju preko puta, kupim flašu burbona „for rouzis”, donesem je i stavim na tatin sto a on na to kaže: „Eto, vidiš, našao si odgovor”.

„Luksemburg” u Beogradu

Sarađivao je Nešković i u radio-emisijama Jove Aleksića (oca Miše Aleksića iz grupe „Riblja čorba”) i u programima Nikole Karaklajića, a sa pokretanjem Drugog programa Radio Beograda – 9. februara 1958. – kada se otvorio prostor za prve rok i pop-emisije, vodio je autorske emisije na radio talasima.

– Urednik Saša Marković me je upitao: „Omladinac, možeš li da napraviš tročasovni blok o muzici mladih?” Za mene je to bio veliki izazov, jer tada su pravi hit bile radio-emisije tog tipa na talasima Radio Luksemburga. Mog „Prijatelja zvezda” četiri meseca su u novinama najavljivali pod nazivom „Povucite ručicu za ritam”. Nije mi se naslov dopadao, pa sam ga promenio. A niko to u Radio Beogradu nije ni primetio.

Priča nam da su dobijali strane časopise, ali da su im pomagali i prijatelji, stjuarti i piloti koji su kupovali najnovije ploče. S njima se nalazio četvrtkom u restoranu „Madera” i davao im novac za nove narudžbine. Najbolja prodavnica gramofonskih ploča bila je na londonskom Hitrou.

– Tih godina ste mogli da u koverat stavite hiljadu i po dinara, napišete koju želite ploču i za nedelju dana dobijete porudžbinu u kartonskom omotu. U Srbiji se ploče nisu snimale i pravile do 1951. godine. Bili su amaterski pokušaji uoči Drugog svetskog rata. U zgradi Radio Beograda je nekada bio bioskop, potom studio u kojem su se pravili snimci. Danas se u tom Studiju 6, rađenom po uzoru na Bi-Bi-Sijeve, održavaju uživo veliki–mali koncerti. Tu je Mališa Marinković tražio nove talente...

Nekada sam redovno išao na klizanje na Tašmajdanu. Klizam se i odjedanput čujem špicu „Prijatelja zvezda”..., sve vreme su išle melodije. Stizala su nam pisma slušalaca sa željama: pustite ovo, pustite ono... Izlazili smo u susret mnogima, ali problem je bio u broju želja. Uh, koliko ih je bilo. Ova radio emisija je, recimo, sa televizijskim „Koncertom za ludi, mladi svet”, prva napravila snimak Josipe Lisac. I ona sama je to potvrdila: „Da nije bilo Nikole Neškovića, ’Koncerta za ludi, mladi svet’ i Doma omladine niko za mene ne bi znao.” Posle su mi govorili: „Ti si doveo Boru Čorbu.” On je već bio izgrađen pevač, a mi smo ga predstavili. Isto je bilo sa Balaševićem. Koga Bog rukopoloži da bude pevač, taj će i biti.

Sa 26 godina napravio je „Prijatelja zvezda”, a sa 30 „Zeleni megaherc” koji se emitovao iz dva studija, iz Beograda i Zagreba. Bila je to pedeset odsto njegova emisije, a pedeset odsto njegovog zagrebačkog kuma Voje Šiljka. U šali su se dogovorili: Hajde da nađemo načina da država plati da se družimo po Jugoslaviji” – i uspeli su. „Zeleni megaherc” je na radio-talasima bio 19 godina. U jednom trenutku su imali čak deset radio-stanica na vezi. Prošle godine su se sastali i – opet su bila uključenja iz beogradskog i zagrebačkog studija – da obeleže 45 godina od one prve emisije.

Majstor za dugovečne emisije

Od radio-programa Nešković se mlad (34) oprostio, daleke 1974. Međutim, on smatra da radio i dalje ima veće mogućnosti od televizije, pogotovo sada u eri pokretnih aparata. Danas u svom stanu na Banjici čuva „Zlatni mikrofon”, koji je dobio 2008. – pet godina nakon odlaska u penziju. Kaže, lepo je što su ga se setili posle toliko godina.

– Ne umem da pravim emisije koje kratko traju! U novembru će biti 25 godina kako se bez prekida emituje moja „Slagalica”. Za mnoge televizije sam radio kviz-emisije. Za TV Beograd, In TV Podgorica, Hepi TV, TV Pink, Pink BH, Pink TV Slovenija, RT RS, TV CG, TV B 92, Planet TV Ljubljana. Moje su i „Sfinga”, i „Glavolomke”, i „Mozgalice”, i slovenačke „Brhtnice”, i „Lavirint”, i „Znam da znaš”, i „Kocka je bačena”, i „Zlatni krug”, i „2 na 2”, i „Berza”... U Srbiji je danas mali broj igrača. Svi idu iz jednog kviza u drugi. A onda smo za „Slagalicu” testirali oko 10.000 ljudi. Mnogi dođu na test, ali nije sto posto sigurno koliko će njih da se i takmiči u kvizu. Jedno je kada sediš ispred malog ekrana, a drugo kada si u „vrućoj stolici” i upale se reflektori. Žao mi je što nisam uspeo da napravim olimpijski kviz, zahtevan jeste, ali... Sve što je u vezi sa Olimpijadom mora da prođe kroz Međunarodni olimpijski komitet, što uopšte nije problem. Najveći je problem to što naše televizije nisu zainteresovane, a to daje takve mogućnosti... Nije tu samo reč o sportu. Olimpijske igre su počele kao i nadmetanje pevača i pesnika. Verujem da bi to bio jako dobar kviz. Osim toga, ovakav projekat bi mogao da bude način za prikupljanje novca za sportiste, sport, za velike humanitarne akcije...

Nikola Nešković je u srećnom braku sa glumicom Dobrilom – Bobom Stojnić, imaju ćerku i dva unuka. Prošle nedelje priredili su mu uz tortu, lepo slavlje, za 76. rođendan.