Izgoreo manastir Sveti Ilija

Vranje – Vatra koja je prekjuče zahvatila manastir Sveti prorok Ilija u Kacapunu, selu koje se nalazi između Vladičinog Hana i Vranja, uništila je najveći deo konaka. U saopštenju Eparhije vranjske navedeno je da uzrok požara nije poznat i da nadležni organi rade na njegovom utvrđivanju. Vatra je najpre zahvatila krovnu konstrukciju, a zatim se proširila i na ostale delove.

Pored krova, izgorela je i radionica za izradu sveća, čime je naneta velika materijalna šteta, a zahvaljujući brzoj intervenciji prisutnih vernika, kao i vatrogasnih jedinica iz Vranja i Vladičinog Hana, požar je lokalizovan i sprečena je još veća materijalna šteta.

– Ovu drevnu svetinju, odmah nakon izbijanja požara, obišao je episkop vranjski Pahomije, koji je pružio podršku i duhovno ukrepio bratstvo manastira, izrazivši veliku zahvalnost na požrtvovanosti vatrogascima i komandantu vatrogasne jedinice, gospodinu Vedranu Taškoviću, kao i vernicima koji su učestvovali u gašenju požara, naglašava se u saopštenju Eparhije vranjske.

Saopštenjem se oglasio i manastir na svojoj fejsbuk stranici. Navedeno je da je vatrena stihija iz za sada nepoznatih razloga prvo zahvatila krov manastirskog konaka, koji je izgoreo u potpunosti, a brzom reakcijom vatrogasno-spasilačke brigade, požar je lokalizovan na prvom spratu.

– Nažalost, manastirska radionica je izgorela u potpunosti. Na sreću, ljudskih žrtava nije bilo, ali je pričinjena ogromna materijalna šteta. Bratstvo manastira Sveti prorok Ilija moli ljude dobre volje da se jave na broj 066 888 7129 ocu Serafimu i dođu narednih dana, kako bi pomogli oko raščišćavanja zgarišta velikog požara – apeluju iz manastira.

Manastir Sveti prorok Ilija jedna je od najstarijih hrišćanskih svetinja na podruju Eparhije vranjske. Prema predanju, potiče iz trinaestog veka, međutim, na osnovu načina gradnje, stručnjaci zaključuju da pripada nešto kasnijem dobu. Smešten je desetak kilometara jugozapadno od Vladičinog Hana, iznad sela Kacapuna, na početku klisure Lepeničke reke.

Prema zapisima, u vremenskom periodu koji nije tačno utvrđen, na crkvu se obrušilo brdo, pa je manastir bio zatrpan oko sto godina. Otkrila ga je stoka koja je tu pasla. Manastir poseduje 52 hektara šume i nešto obradivog zemljišta. Uz sam manastirski kompleks protiče planinski potok koji se uliva u Lepeničku reku.

Sa blagoslovom vladike Pahomija, a uz pomoć Ministarstva vera Republike Srbije i vernika iz Pčinjskog okruga, obnova manastira počela je 2003. godine. Ozidan je konak, izgrađen zemljani put do manastira i raščišćen prostor oko samog manastira. Po predanju, Turci ga nisu srušili jer su se plašili Svetog Ilije kao proroka i svetitelja.