Iz Mišovićevih patika na vrh Evrope

Danas je najlakše pored imena Željka Obradovića staviti odrednicu – „nenedmašni trener evropske košarke“, međutim, nije lako objasniti kako je stigao do toga. Mukutrpan rad i talenat su opšta mesta kada se priča o nečijem uspehu, a ono što Obradovića razlikuje od drugih jesu hrabre odluke u prelomnim trenucima karijere.

Na osnovu mnogih razgovora sa Obradovićem i ljudima koji ga najbolje poznaju, usudili smo se da izdvojimo neke trenutke u njegovom životu, bez kojih njegov put ne bi bio popločan tolikim podvizima. Ili bi, možda, bio sasvim drugačiji...

ČAČAK – Biti rođen u Čačku (Obradović 9. marta 1960) velika je privilegija kada se bavite košarkom, jer malo je gradova u Evropi koji imaju takvu košarkašku tradiciju. Za razvoj ovog sporta u tom gradu najveće zasluge ima – uz svo uvažavanje tamošnjih pionira košarke – Radmilo Mišović, najbolji srpski šuter svih vremena. Značio je za Čačak više no što bi danas za Valjevo Miloš Teodosić da kojim slučajem igra u Metalcu. Dragan Kićanović je u knjizi „Radmilo“ (Svetislava Markovića) rekao da „bez Mišovića ne bi bilo sporta u Čačku“, a Obradović ga je nazvao „najpopularnijim Čačaninom svih vremena“.