Svevremeni arhitekta Ivan Antić

Dužnost je nas arhitekata da napravimo zgradu koja neće štrčati u ambijentu, koja će biti lepa, koja će uz sve to da sadrži meru, podsvesnu dozu ugrađenih normi i ljubav prema gradu u kome ste rođeni i gde ste odrasli, ovako je govorio Ivan Antić, jedan od najznačajnijih srpskih arhitekata.

Dela ovog graditelja najbolje opisuju njegovu teoriju i zato je glavna izložba 13. beogradske međunarodne nedelje arhitekture BINA posvećena ovom modernisti. Postavka „Arhitektonično” biće otvorena sutra u 16 sati u Galeriji RTS-a, a njeni koautori si bračni par Dijana Milašinović Marić i Igor Marić.

Istoričarki umetnosti i arhitekti Antić je 2002. tri godine uoči smrti ustupio ličnu dokumentaciju, fotografije i projekte od kojih će pojedini poput spomen-doma „Politike” u Krupnju i bazena za Mediteranske igre na Poljudu u Splitu biti prvi put izloženi široj javnosti na postavci koja može da se vidi do kraja meseca.

– Naslovom arhitektonično hteli smo da naglasimo Antićev stav o arhitekturi. Taj pojam podrazumeva slad između konstrukcije, funkcije i oblika, razrađen odnos prema okruženju, proporcionalnost, znalačka upotreba materijala, savremenost. Poznata Antićeva rečenica je da ono što nije funkcionalno nije ni lepo – objašnjava Milašinović Marić. 

U to se uverio svako je kročio u Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Antićevo remek-delo koje je projektovao sa Ivankom Raspopović. Sin inženjera i majke Italijanke hemičarke uspeo je u svojim delima da pomiri moderno i svevremeno i zato je on danas kao nikada pre toliko aktuelan.

Jer, sada vlada logika profita, produkcija je velika i ne angažuju se najbolji arhitekti i kad se podvuče crta dobijamo arhitekturu koja ne ostavlja trag za sobom, kaže Milašinović Marić.

– MSU je svetski priznato delo, a u Muzeju u Šumaricama koji je nastao pre poznatog Libeskindovog muzeja Holokausta u Berlinu Antić je gradio koncept kojim se kako muzejskom formom, tako i prostorom udubio u duhovnost i ambijent stradanja i patnje koji je ostvario arhitekturom, a ne samo postavkom – ističe istoričarka umetnosti. 

Antić je stvarao u kontinuitetu skoro pola veka, a njegova dela su i Sportski centar „Milan Gale Muškatirović”, Hala „Pinki” u Zemunu, hotel „Hajat” i zgrada „Jugopetrol” u Novom Beogradu, hotel „Breza” u Vrnjačkoj Banji, Pozorište „Duško Radović”...