Kostimi joj na jasmin mirišu

Ime naše istaknute kostimografkinje (i scenografkinje) Angeline Atlagić već niz godina može se često pročitati na plakatima i drugim afišama značajnih baletskih predstava. Češće u svetu nego ovde. Nedavno se ona predstavila berlinskoj publici, u Štac operi, gde je premijerno izveden balet „Romeo i Julija“ Sergeja Prokofjeva, a već19. maja u njenim novim kostimima pojaviće se i beogradski igrači u takođe premijernom baletu „Hazarski rečnik - lovci na snove“, koprodukciji Narodnog pozorišta i Madlenijanuma.

Zbog pomenutog plesa slavnih Šekspirovih junaka u nemačkoj prestonici na okupu se našao reprezentativan internacionalni tim umetnika. Osim beogradske kostimografkinje, tu su bili i: čuveni španski koreograf Načo Duato, bečki arhitekta-scenograf iračkog porekla Jafar Čalabi, dizajner svetla iz njujorškog ABT Brid Filds ... Romea je igrao Ivan Zaicev, gost iz sanktpeterburškog Mihajlovski teatra, a Juliju „domaća” Ruskinja – čuvena Polina Semjonova, prvakinja Baleta Štac opere. A i za našu umetnicu skoro bi se moglo reći da je domaća u toj kući, jer ovo je bila njena četvrta premijera sa njihovim igračima posle predstava: „Simfonija tužnih pesama“(2010), u režiji Tomaža Pandura i koreografiji Ronalda Savkovića, „Uspavana lepotica“ (2015) i „Static Time“ (2016) Nača Duata.

Kreacije španskog koreografa upravo su i bile onaj magnet koji je pojačao njeno zanimanje za umetnost igre. Njihova saradnja počela je 2006. u Madridu, na predstavi „Krila” (CDN), i evo traje do danas. Pre Štac opere, Angelina Atlagić je sa Duatom „Uspavanu lepoticu“ i „Romea i Juliju“ radila u Mihajlovski teatru, samo što je svoje kostime prerađivala i domaštavala za berlinsku publiku. Ovi poslednji, iz priče o slavnim veronskim ljubavnicima, dočekani su i jednim veoma poetičnim opisom: „...Mirisi jasmina i narandži su u vazduhu kada ugledate ansambl obučen u renesansne kostime Angeline Atlagić“.

Duato je nju angažovao i za predstavu „Depak Inne” (2014) njujorške Kompanije Marte Grejem, u kojoj se igra i uz zvuke muzike poznatog, svestranog srpskog umetnika Arse Jovanovića. Prošlog decembra njeni kostimi prodefilovali su još jednom svetskom metropolom – Londonom, gde je na sceni teatra Koloseum održana premijera predstave „Satori“ čiji je koreograf bio mladi Sergej Polunin, donedavno velika igračka zvezda Londona, a danas građanin Beograda.

Za izuzetnu umetnicu kakva je Angelina Atlagić svaki kostim je priča za sebe, baš kao i „vlasnik“ tog odela. I o tome nam je rekla:

– U dramskim predstavama kostimi potcrtavaju karaktere. Važi to i za one igračke, samo dok njih kreirate uvek morate da mislite i o tome da se radi o likovima čiji je glavni govor ples. Zadatak jeste teži, ali je sam po sebi veoma inspirativan jer igra i kostimografe ponese.

Prelistavajući ove baletske stranice biografije Angeline Atlagić pomenimo i beogradske naslove: „Otelo“ (Bitef dens kompanija, 2012, koreografija Zoran Marković – Maša Kolar), „Krcko Oraščić“ (Narodno pozorište, 2014, koreografija K. Kostjukov) i dolazeći „Hazarski rečnik – lovci na snove“, sa koreografskim potpisom Ronalda Savkovića.